Значај културне борбе у Француској

76

позорницу јевреја, мухамеданца и католика, који на крају дознају, да су везани сродством. Клерикали га мрзаху, клеветаху, али не могоше ништа да учине.

„Ла Бар, (швалие де.... Ово је име једне од највећих жртава клерикалне несношљивости. Осамнаесто стољеће је задрхтило, колико у Француској, толико и изван ње, нашавши се пред овом невином жртвом.

Један денунцијанат, по имену Белван, жестоки католик, наљућен на Ла Барову тетку, зарече се, да ће се осветити на њезином сестрићу. Оптужи га код првог суца, како је Ла Бар цјевао неку пјесму, у којој Марију-Магдалену називље блудницом. Уједно га денунцира, како није скинуо капу, за вријеме процесије (!) и да је сломио дрвени крст на мосту. Свједоци лажни и сметени излажаху, но за ово треће нико не могаше ни приближно казати, до ли денунцијанта Белвала. Суци, подстрекнути од стране бискупа, осудише га, да се на њему изврши:

19 Да му се даду питања обична и ванредна, не би ли казао имена својих другова;

20 Да му се језик извуче из корјена, а у случају, да би се бранио, нека му се ишчупа усијаним клијештима:: 89 Да му се одсијече десна рука пред великим вратима саборне цркве;

49 Да се одвуче у теретним двоколицама на трг ди Мартше, гдје ће бити гвозденим ланцем објешен и спаљен на жеравици. Ова страшна осуда би изречена 28. фебруара. 1766.

Ла Бар даде призив, који у пркос доказима највећих адвоката тога. доба, да је осуда неправедна и незаконита, би узалудан. Суци призивног суда бијаху под утицајем бискупа и њихових пријетња. Ла Бар (ЖанФрансо Лефевр), у деветнаестој години своје младости, пред лицем цивилизованог свијета, испусти своју муче-