Значај културне борбе у Француској

80

жестоко нападоше, и издање — двадесет хиљада, примјерака — би потпуно уништено. Кувеп, поставши министар просвјете, пзјави да „Универзитет никада не ће бити језуитски.“

ФКозе Мери, француски пјесник и романописац, нападаше у своме листу „Фосен-у“ фанатизам мисионара, п ултрамонтански деспотизам. То учини да постаде жртва судских гоњења и непрестаних трзавица. Године 1821. би осуђен на тромјесечни затвор, а иза тога мало опет мораде, да издржи нову казну.

Жил Мишле, (1798.—1874.), велики француски историчар, као професор у Колеж-де-Франсу, држао је једно предавање год. 1848. У том предавању је изнио многе еплетке и незаконите најезде разних редова Римске Цркве. Предавање би прекинуто хуком слушалаца. Клерикална партаја. постиже, да се његова предавања обуставе.

Едгар Кине, (1808.—1875.) славни француски филозоф, историчар п пјесник, би именован професором Колеж-де-Франса год. 1841. Његова предавања бијаху дочекивана хуком и лупњавом, јер у њима Кине истицаше убитачни утицај Језуита на народе, који су прихватили њихове доктрине, било милом или силом. Ђаци Републиканци, револтирани овим овратним манифестацијама, побацаше на врата јевунитске ученике.

Арцибискуп париски, бискупи и њихови помагачи псте сорте, као и они, равгласише о Кинеу најцрње клевете. Ствар дође у Комору, но влада се не усуди, да обустави предавања. Тек год. 1846. то учини. Те писте године 2 децембра дочека прогонство и одеу Брисељ.

Жан-Козе Прудхон (1809.—1865.) знаменити француски филозоф и економист. Год. 1828. изда своје велико дјело: „О Слободи у Револуцији и у Цркви“ (у 8 свеске). У томе дјелу износи Цркву као непомирљивог непријатеља Револуције. Шест дана, послије издања, дјело би забрањено. Прудона осудише на три године