Зора

женин пријатељ 139

БЛЛЈКБНСТЗО из „Пјесама с Истока" Ко сп тп, о дпвна момо, Са дугачкиЈГ дрним велом II са снажним робом дрним И с робињом бјелом? Ко звпјезде испод вела Блистају ти очи вреле; Ко иалма је стас ти вптп, А ход, као ход гпзеле. Благословен нек је талас Твог хамама, што те хлади; И зидови што тп бране Невпностп дв'јетак млади! Благословен нек је јоште Роб, што твојој вољи сл'једи, II кораке што ти чује, И глас када пробесједи. Ал блажена по сто пута Робиња и срце њено, Што с осмјехом на раме јој Спушташ лице откривено ! . .. (Анете Д. Хиледорф).

НЛ ЈЕЗЕРУ Раскри.т.ено б'јело једро Лађа пловп. — У тишинп Гледам како небо плаво Огледа се у дубини. Лађар пјева а ја сањам, За оком се срце дало: Ах п у твом оку некад Једно с' небо огледало. (Макс Гилинг),

КАЖИ „Кажи гдје је твоје драго Коме некад тако пјева, Када пламен огња светог Младо срце сагорјева." Погашен је огањ свети Срце моје лед је иравп, Ова књига, то је урна Са пепелом од љубави .... У Моетару.

(Хајне).

-<хХ>^ооо—

ЖЕННН ПРИЈАТЕЉ — Фрања Херцег —

I.

Када је млади господин .Тптваји довршпо натке своје на оријенталној академији у Бечу п сишао доле кући својој, тамошња господа примпла су га са особитом почасти, као обпчио свакога оног, који ће временом од велика уплива и части бптп, а који ће и њима по који мастан залогај у уста добацити. Наравно, да се и господин Литваји према њима морао љубак показати, па им чак п посете чпнити. Између осталих ваљало му је посетити и свога најближега

суседа на спахилуку, госнодина Цобалпју. Узјахао је коња, пошто се на кочија није могло, и кренуо Цобалији. Када је Лптвајп био већ близу дворца, ушао и у дрворед од сампх багрења, искрсну предањ плавокоса детпња глава. — Стани, чико ! Стани! — Ко си ти, дете? -— Ја сам девојче! Би.то је то плаво, лепо девојче око својих девет година. Лепо, укусно, господско одело беше на њој.