Зора

138

3 О Р А

Из

њемачке Преводи Јован А.

Н> 0 Ј

[лчи твоје нпсј' небо Ни уснице ружа рана. Нису твоје б'јеле груди II њедарца, два љиљана. Ах, ал гдје би ипак бпло То прољеће свијетлпх дана, Гдје бп цвале такве руже Гдје бж нанго тих љпљана! А над њпма гдје би дпвно Раширило крило своје. Једно небо тако ведро Еао што су очп твоје ! ?. . .

(Уланд).

СЛАВУЛША

Рад бпх знатп ком пјевате Тако мпло кроз ноћ ту, Нема никог будног с вама Све у тихом спава сну. А облаци иду, броде, Над блеђаном земљом том; Путује и ноћца тиха И лагани сновп с њом. Ао ноћп, ој облаци, Знам куда вас носп лет Там далеко међ горама Има један гробак свет. Ту је моје мило злато Осјенпо смрти сјен, А витице њене косе Прекризе су образ њен. Да с' не тргне, туде небо, Мјесечпну расу сву, А вјечним је прекри миром Да о мени сања ту.. . (Ј. Ајхендорф).

71 и р и к е Дучи* Н 0 Н А У врту манастира Корача бл'једа нона, А свјетли мјесец сјаје Кроз осјенчене краје, Куд плачна ходи она. „Умро је, бзаго мени, Милоснпк срца мога, А он ће ањђео бнти; Нећу да сузе лпјем, Опет га љубпт" смијем Анђела. Боже, твога ..." И ириђе иконн Дјеве И дпвне дпже очп Света икона мала Чуднпм је сјајем сјала, Кроз сјенку тпхе ноћи. Па клече, скрстп руке — А мирно п нечујно Самрт јо.ј ступп ближе, Па густп вео дпже И љубну лпце бујно

(Уланд).

ГЛЕ II ОКЕТ Гле п опет оне очп И1то но некад на ме ејаше, Гле п опет усне оне П1то мп жпвот замедљаше, Опет гласић. ког са жудњом. Слушах некад како звонп; Све ко некад — тек ја само Тек ја впше нисам онп. II загрљен њежним тјелом И љубављу, ватром младом, На њезпном срцу лежпм С нпјемпм болом, с тешким јадом. (Хајне.)