Зора

СРЦЕ НА МЕРИ

131

И Јуда подкошени на песак паде до.хе, Над њиме коетур х.тадни пастиреким штапом махну, И тело распаде се, осташе костп гозе, А душа с писком јурну у пако, бездан тамну. Тако неверна душа кроз пусти жпвот лута, Аж' по тој етазп нпкад извору доћп неће, А кад га вечна рука са лажног зграби пута Тек онда бездну спази, у коју с пиеком леће. 0, Верни! смерно еноси, што тп је судба дала, Не рпдај и не ерди, јер Алах милостиви Често нам куша душу и шаље неброј зала, И он-ај што не куне, тај после вечно живи. Карловци Драгутин Ј. ИлијЋ.

СРЦЕ НА МЕРИ*)

одломак пз романа Дазару пође за руком да побегне пз оног окршаја на Журави. Појури неколицина за њим, алп га не ухватише; пуче и неколико пушака, али га ни .једно зрно не окрзну. Он се поуздао у брзпну евога зеленка и није се преварпо: коњ му је изнео главу испод оштре сабље. Докопао се луга па је одмпцао. Повио се по коњу да га која грана не бп закачила п свалила... А коњ га је носпо... Пред очима му је лебдео поносити лик Станков; у ушпма су му зујале још оне громовите речп: „за ножеве!"... Није могао да се овавести .... И до сад се бојао Станка, алп сад је обамирао само кад му пме његово на памет падне. Слттио је неку црну несрећу; слутио је да се не ће наноеити главе; осећао је хладно, оштро гвожђе под грлом својим, па је хтео од свега тога побећп... Јесте, хтео је, ама коњнц не могаше. Шеменпта жпвотиња беше сва у пени. Бокови

„Хајдук Станко". јој се ужасно надимаху. Узалуд је оштра бакрачлпја крвавила те бокове —- коњ не може маћп . , . . — Зар ме и ти изневери, зеленко ? рече болно Лазар, па га устави и одјаха. Коњ га погледа тужно . .. Њему се учинп да впде сузу у очима зеленковим, па га помнтова по челу и врату. — Шта је, зеленко, добро моје? Зар ти је жао твога хранитеља?... Та ја сам те као дете неговао п хранио. Затурп му дпзгин за ункаш, па прплеже земљи да ослушне . .. Земља је тутњила, а тутањ је одјекивао у души његово.ј. Али се брзо прибра. — Далеко су — рече — Али, ко може од хајдука побећп ?... Зар се њима знају путеви?... Куда ли ћу сад?... Па куда ћу него кућп?... Јеет, најбоље ће битп да идем кућп. *) Читано 27. Маја, на концерту у корист оболелог глумца Илије Станојевића.