Зора

МИСДИ И МАКСИМЕ

18б

Наши непријахељи обично су они, којима бп смо ми, ши који би нама требали да буду благодарни. Лењивац се намучи више за један сат, но вредан човек за читаву годпну дана. Свп пороци готови су да помогну невољп. Многи нас само њиховом мржњом опомињу да исповедају веру .љубави. Нема ничега од чега се човек дуже растаје но што је младост; она је одавно остављена и све нам се чини — ту је! И образованп народи тетовирају се поштењачкпм лицима. Чим нас хвалп какав глупак, он то није више. 0, дабогме, има платонске љубави! Али само међу супружницима. Било би за сажаљевање не волети себе впше од ближњих. Има добрих п рђавих људи; први висе о нама; о дрз _ гима виспмо ми. Чим држава постане религпозна, будите уверени да слути неку рђавштину. Страх је кукавичлук; уплашеност је нагон. За песимисте нема нпчега што је тако без икакве вредности као што је живот изузимајући њпхов. Шта једном парвенију (искочцу) не достаје, то је умешност да своју срећу покаже на укусан начин.

Јавно мишљење ? Ми му жртвујемо све, да спасемо нашу част, па и част. Ишти све од Сажаљења, само не помоћ. ало је њих који пишу с талентом, алп их има много, који читају с талентом. Нико не би хтео да умре, а сваки би хтео да убије време. Кад не би бпло Својине, готово нам не би требала нп једна врлина. Брак ће постојати све дотле, докле му мираз буде био веран. Људи воле за то што су суревњиви; жене су суревњиве за то што воле. Ми бисмо често морали презирати себе саме, кад не бисмо друге познавали боље од себе. Ми више волимо да нас покраду него да нас преваре. Лопов вређа нашу својину а варалица нашу сујету. II брак има својих изненађења; најзанимљпвији су: кад жене постану насртљиве, а мужеви невини. Ми нпшта не пружамо другоме с већом готовошћу но руке — кад су нразне. Свака несрећа могла би се сносити, кад би човек могао избећи: утехе, сажаљења и задоцнеле савете. Кад би било потребно, да се Небу шаљу место молптава златници, готово сви људи били би незнабожци. Човек се често каје што је починио не рђава, већ добра дела.