Зора

184

3 О Р А

^Јтд очајник бацп поглед да викне у помоћ. он види само очајнике. Ко хоће да види све евоје мане, тај треба да се потруди да осиромаши. би било слободне воље, ко би дошао на овај свет, и ко би га оставио? иромаштво би бидо одмах укпнуто, кад бп се имућни могли тиме обогатити. Од како су посталп законп, од тада не познајете људе. Добро срце цени се, јер оно не примећава да га злоупотребљавају. Дружељубље је особина умети се ослободити себе самог. Брачни пар најбоље се познаје по томе што ни мало не личи на заручнпке. (Вгап^рааг). Човек улази у друштво обично као ласкавац, остаје у њему као досадан. а излази из њега као подсмевало. Шублика разуме од уметности готово сва дејства, али готово никад не зна ништа о узроцима. Имај успеха, па ће ти и срамота донети части. Оригинална неучтивост налази увек одушевљене апостоле — лудаке, којима ласка што разумеју оно што наметни људи не могу да разумеју. Шта је то морална узбућеност? Понајвпше завист, и ништа даље. Кад се гурман вратп нрироди, сув хлеб му је посластица.

Само они што се воле имају појаа о вепности. Револуцпје угужује навика више од све оружане војске укупно. Они, чија су искуства само разочарања, јадикују за златним данима свога неиекуства. Сваки бихтео иомоћи срествима других. Љубоморнога ништа тако не весези него кад видп понижен предмет његове љубави. Ко се са жпвотом завади, тај се са смрћу помири. Ја све мислим да су женама дате сузе да би ее могле смејати људима. Нико се са животом не растаје под већим притиском од опога, који својевољно тражп смрт. Једном је неки старац рекао: тек она етарост што долази, утешиће ову садашњу. Вјеруј у Бога, то значи да треба да верујеш у извесне људе. НКо познаје свет онаквог какав је. тај се мора чудити како то да сви не патимо од лудила за величином. пакао још п после овог живота? Каква фантазија! Неблагодарност боле, нарочито онда кад се доброчинство мислило у-зети као основни капитал. | Здрав људски разум био би више цењен, кад не би свак мислио да га има.