Зора

МИСЛИ И МАКСИМЕ

183

они то учинили, тада би пх напала јача илемена. а све бн се тако свршн.то, да бп они морали замијенити старе окове новила", Прави је узрок у томе. што она небројена црначка нлелена у централној Африци стоје још и сада на оном степену економногп друштвеног развнтка, на којем они не признају међусобне правне егзистенције, док се Мухамеданци између себе припознају, као и прије хришћанске државе, али не принознају црначкијех држава. Потпуно се нраво спомепуло. да ће, ако пође за руком да се са свијем запријечи трговање робовима. бпти једина пошљедица то, што нобједнпчка црначка племена не ће продавати својијех заробљеника. него ће их по свом с-таром начпну све поубијати. Повраћају се дакле исте оне прнлике. које су постајале у староме вијеку међу Грцима и некијем варварским племенима. у којима су без сумње били Грци друштвено напреднији елеменат. као што су данас Арапп. Док не поће за руком. да се цијела Африка раздијели међу евронске силе и да с-е ваљано колонизује, или док се црначка племена економно толико не подигну, да дођу до посједа, који би међусобно а и од европскијех сила био признат, дотле не ће битн могуће зајазити правог извора робовања, па макар се н с најбољом вољом ударало само на симитоме робовања. Веома су малени нрактични добици, које модерно цивилизовано друштво мора да добије од институције робовања; јер ми се можемо

подичити, да не стојимо, макар и теоријски, на ономе становишту, са којега се не нрнзнаје право човјека појединца; само се још на извјесним ограниченим дијеловима земље налази остатака оног уређења. које је било опћенито у становитом стадију друштвеног развијања, које се завршило нашом данашњом организацијом. А пошто историја робовања заузнма одвојенп и са свијем ограничени дио највећег друштвеног проблема, проблема људских одношаја зависности, управо је за то од особитог соцнјолошког пнтереса, Индуктивно је истражпвање доказало, да се робовање појављује код свију народа. који су се нопели на неки извјесни степен економног и друштвеног развијања, па да се оно још н тада нојављује, када се у исти друштвени положај ставе људи, који у осталом стоје на вишем степену културе. Економно и мјесно растављање појединијех друштвених скупова међусобно појављује се у оној реченици, која вели, да туђинац нема ннкаквог права; подјела рада у самоме друштвеноме скупу проузрокује друштвене одношаје зависности; а када се споје оба фактора т. ј. нацнјонална подјела рада н оскудица у интернацијоналној подјели рада, тада ће ови односи зависности добити облик робовања. А што се више буде ширила асоцнјација једнакоправнпјех људских друштава у току историјског развијања, у толнко ће бити ужи круг бесправности и робовања. Младен Смиљанић.

М и с л и и м а К С II м е*) од Емануела Вертнајмера Ко слуша шта говори свет. који га Јавно мњење чеето је пута нај.јача мимоходи, ч}-ће највише ове две речи: веза брачне заједнице. „Ја" и „Новад". _ *) Немац Емануел Вертнајмер, иубликовао је пре више месеци дело под насловом „Репзеез е* Мазашез". Предговор је написао академик Франсоа Копе. Француски литератори, који у овом жанру имају претке као што-су Шанфор, Ларошфуко и други, примили су Вертнајмерово дело не само с благоволењем, већ и са извесном врстом добродошлице, јер у таленту пишчевом надају се добити једну замену или попуну у овој врсти књижевности, која је тако стара, али и тако млада, као што је и ретка. Преводилац, читајући ово дело, стекао је уверење — основано или не — да би известан део филозофских и моралних пишчевих опсервација могао послужити и српским читаоцима, ако не забаве ради, а оно кориено ; и за то је ове врсте и превео. Прев.