Зора
9
БИЉЕШКЕ ИЗ КЊИЖЕВНОСТИ
193
време Лав Толстој руском се.гаку. Надати се, здраво у савременој обра^ованости и што је иак. да ће Веселиновић, којн је са толико кадро тај живот поправити, узвиснтии оплеменити. неоспорних врлина умео износити народни жн- >' 1>еограду, 30. маја 1896 год. вот. умети у њ н уносити оно. јито је доста Момчило Ивани*.
Биљешке из књижевности
Манојло Ђорђеви^-Призренац. У прошлом броју ; ,Зоре и јависмо, да је клета смрт покосила и овога вриједнога радника на пољу књижевности српске, а у овом броју доносимо и слику његову. Маној ло Ђорђевић родио се у Призрену 3. јануара 1851год. а одатле се је са родитељима преселио у српски Биоград још 1855. Основну школу, четири разреда гимназије и три реалке свршио је такођер уБиограду Још као младић почео је писати пјесме и приповијетке ; а кашње и драме, од којих му је најбоља Слободарка. Осим Слободарке написао је Јасминаи Ирена у Дпнамиш, Злашна гривна, Ошровница, и приповијетке Чешири БожиЛие иришвијет.ке ; Крвав јаглук и т. д. као и књигу За Краља и Отаџбину. Осим овога он је на чешки превео Кочину крајину, познати роман Владана Ђорђевића ; а био је уредник Домаћег иријашеља, Сршке ријечи и најношље Сриских новина , . . Умро је у недјељу 23. јунија ове године. Вјечна му памет ! Народни борац, превео с руског Милован Т>. Глишић. Значајни роман великана руског И. Гончарева Обломов, не само да је направио сензацију кад се јавио у штампи, него је створио и читав један правац у руској књижевности. Десет година руски су писци писали све на тему Обломова и та је литература позната у руској књижевности псд именом Обломовњина. Од те тиколе је и ова прича под горњим насловом. У њој .анонимни писац третира једну тему, која је баш и код нас данас у потиуном врењу; наиме : узима за главног јунака човјека, који је прилично имућан, пун идеала али без образовања, дошао у своје мјесто и ту хтјео да усрећи народ. Не разумјевајући прилике, он је хтјео оно> што је из књига кад и гдје прочитао ; промјенитиу животу, ама је то тако несрећно испадало, да човјек не зна : да ли да исмије, или да зажали тога Науодног боргра Међутим он је с дана на дан хладио према својим идеалима, док на посљетку није постао равнодушан према свему у толикој мјери да је постао излишан и за човјечанство. Та је тема израђена тако лијепо и детаљно, да човјек види, како се ништи један по један идеал Ивана ГерасимићаЗалетајева, — народног борца. Да је приповијетка
ваљано преведена, јамчи нам име преводиоца њеног ; за кога слободно можемо рећи, да је не само најбољи, него и најдаровитији преводилац српски . . . Ову књигу без зазора свакоме топло препоручујемо. Ђ. Срнеки нреглед, књижевни лист, који је прошле годнне, под уредништвом Др. ЈБубомира Недића излазио у Биограду ; поново се иокреће у току ове године. Тће Ва1кан8. Тако се зове књига ; коју је написао И. Милер, а у којој се говори о Србији ; Румунији ; Бугарској и Црној Гори. Књига је изишла у Лондону и енглеска критика веома је хвали ; а особито онај дио. у коме се говори о Црној Гори. Завјереннци. Под тим именом излази у малим свескама, као забавник биоградских „Малих новина", историјски роман Кардућија Занардели (исеудоним једног одличног сппског романсјера). Сиже овом роману црпљен је из српских ратова за ослобођење. До сад је изишло пет свезака ; а биће их још толико до завршетка. Два Ората. Радосав Космајац. (ово име није нам у књижевности позкато) написао је историјску приповијетку из руске прошлости у другој половини XVII. вијека, под горњим називом. Ову књигу нијесмо добили ; да би о њој што више моглрт проговорити. Лимунација на еелу. Обрадовали смо се ; кад смо виђели, да је изишла из штампе и друга књига нашег одличног приповјеДача и хумористе г. Стевана Сремца. Ова приповијетка изишла је ирви пут 1893. год. у Бдиновим Новосшима, па је за тим ове године излазила у подлистку БудуЛносши , одакле је оштампана и у засебну књигу. Ко је прочитао Сремчеву Пвкову славу, која је излазила у Недићевом Сршком ирегледу, тај ће моћи судити и о овој приповијетци ; тог ваљаног приповиједача. Ми ћемо о њој и опширније говорити. Пјееме Јаше ТомнКа (до сад нештампане) изишле су из штампе. Цијена 1. круна (1. динар). У Новом Саду; српска штампарија Дра Светозора Милетића. Могу се добити код нисца и у свима српским књижарама. У овој збирци има неколико