Зора
236
;3 О Р А
нијесу стнховн у којима само ријечп опомињу на тугу тшшчеву, него је искрен н тежак бол који потреса ражалошћену ДЈ г шу младога нјесннка на гра? ннци која днјељаше његов свијет н жнвот од хладне могнле; тј је бескрајнл јад и чемер срца, које је небо на смрт осудпло; то је тешка л безкрајна тугв пјесннкова на растанку са свијетом н.етор.пх снова н пдеала н љегове бЈ'јне младпћске љубави. То је лабудова нјесма искрена и вјерна као што бјеше и сав жпвот срца, које је нснјевало. А за то је н доноспмо. Уздисаји пјесме Новпце Ј. Нпколпћа. Цетпње у књ. Црн. Државној Штампарнјн 1896. цијена 30. новчпћа. У овој збирци нма до 40 пјесмпца љубавнијех, родољубивијех п другијех. II ако су у овој књизи многе стварп нејасне п заплетене, ипак се на поједини.ч мјестима зауставпсмо са задовољством. П.ма ијесмнца, које су са свим могле изостати, но покрај свега тог, ми у Новицп Николпћу назиремо лпјепп пјеснички дар, којп треба да се, студијом и чнтањем добријех српскпх пјесника, што боље развпје, па смо увјерени, да ће овај млади почетник, заузети лијепо мјесто у нашем пјесништву. Ми од наше стране сва^ ком Србнну, топло препоручујемо ову малу збпрку пјесама. А. Из Херцеговине. Књижара Срете Ј. Ђорђевића у Бнограду, издаће наскоро Цртнце из Херцеговпне од Свет. ТЈороБића. У књпгу ће ућн ове цртнце: Неће Рн31'ан међу људе, Једина нада, Један дан талтотана, За глапу, У похобе, Сге за образ, Шкг.рца, Спасојев гријех, У искушењу, На бадне гече и Мајчини снођн. СапИ вегћј, 1га<1оШ Ја воуат ЈПкоПс. ЗесоиЗа с!1]21оне . согеМа еЈ ашрНаЈа, сог пов <11 \'1ко1о Тотазео. 2аги, ЖаћШтеШо Иро^гавсо с1ј Аг1а1е, 1896. — Под овим насловом изашло је друго издање ерп-
ских народнпх пјееама у талпјанском преводу. Преводплац је познагп Ђ. Николпћ. У књнзи су ијесме о боју на Косову, 32 јуначке п 19 женскпјех. Кос-ово, опнс зе.мл>е п народа. Тако ће се зватп кн>нга коју је написао омпљенп српскп књнжевник Браннслав Т>. Нушпћ. Један одломак пз те књнге, штампан јс у „Бранковз' колу". Калекдар. Уреднпштво „Дубровнпка" нздаће календар за 1897, год. Тај ће се калепдар штампати латиницом. Марија с У1опуда. Тако се зове дубровачка прпповјетка, којујенаппсао Лујо В. Адамовпћ. Сирота ђевојка зад.убп се у богата момка, па због тога пајпошље н главом платп. Као што видимо, тема је обична, алн је обрађена врло лнјепо, те ће је свакп са ужпвањем прочитатп. 8 шога I рптогја. Под овим насловом изашле су из штампе прнповнјетке нашег честитог сараднпка Марг.а Цара н Јосииа Берсе. У књпзи пма впше плустрацпја од Ј. Берсе. О овој кљпзи говорићемо оп" ширннје. Марковић-Ердељан издао је прво коло прпча. Овпх прпча има на броју једанајест н све с\' кратке. Марковнћев стил доста је тежак те се приче с муком читају; теме су обичне, а обрада доста слаба. Надамо се да ће друго коло Ердељановпх прича бнтп боље, па ма их п мање бпло на броју, Бугарски нов лист. Чувенп бугарскп књижевник Иван Вазов, покреће од нове годнне нов књнжеван лпст, Тај лист издаваће једна бугарска књнжара у Софпјп. Нова књига. Врпједнп сарадник наш Стеван Матијашић, издаће у засебној књпзи своје прпповјетке. Ми ову књпгу жељно очекпвамо, јер смо }'вјеренц, да ће.мо о њо.ј само с похвалом моћи говорити.
1%
У М Ј Е Т Н 0 С Т
Протићево позорјштно друштво, бави се сада у Мостару. Од свнју путујућих позориштних друштава, оно је најчувеније, а и најизврсннје. Глумачко особље је да не може бити боље, те кад се који комад представља, човјек нз зна, коме би глумцу или глумици дао првенство, Протић је до сада дао неколико комада као: Ћиду, Нерпозпе окене, Дон Цезара од Базаиа, Зеца, Заиађену браћу, Ба./канску Царицу, Брачну срећу. Одгојмпељаи његоиог иитомца и Мајчин благослоп. Од
ових комада најбоље нспадоше : Бал царица Дон Цезар, Зец, Одгојитељ и Занађена браћа, те се при престављању истих особито одлпковаше: гђе Протићка, Петровићка Румбићка и гђца Јовановпћева г. г. Петровић, Филипоиић, Миленкоуић, и Топалоиић п Бујдић. Овоме ваљаноме друштву честитамо на успјеху н желимо, да га свуда дочекају са највећпм одушевљењем, као што га и Мостарци доче' кгше!
Штампарија Књижаре Пахер ц Кисића у Мосгару.