Зора

235

мени на састанак у Београду Краља ^српског Александра и Кнеза Црногорског Нпколе. С. М. Ј. ,.Аи$> с!ет УаИкап. Егпб ^ез ипс! ЖеНегеб; уоп Нек1ог Ргапк. Уег1ад с. д. Маитапп. 1еЈр2Јп. 1896 б. 220. Рг. 2. 50 т." — Ова књпга, која је изашла нре неколнко дана, пета је по реду у збирцп списа, које под опћим насловом ,,Кгпгб! с!и с!аб 1апс1?' 4 Зоирка књпга за прнјатеље Пталнје* — уређује Ју.чијус Р. Харна}'с. За нас ово дело, које је гшсано у елегантном стилу, пма у толпко впше дражи п значаја, што га је нпсао не само одлпчан познавалац Ватпкана, његових становника, његове политпке, његовпх заоава п његових орига, већ и за то, што чам је то неро блпскО, п што смо му дужни захвалност, за остале прнлоге пз прошлости, блнже и даље, којп су нам драгоценп са објективностн и оиггрпне суђења о пптањима, којнма су се заннмали многи од нас. Учнњено је што треба, да „Зора" буде прва, која ће донети превод најзанимљивијих одељака у којима је н поуцп дато иростора. Св. Ш. ј Илија М. Коларац, добротвор српске просвете Наппсао М. Т>. Мплпћевнћ. 3' Београду, у државној штамиарији 1896. Стр. 143. Цена? Наш златоперп писац, неуморни М. '15. Милпћевић и опет је обогатио српску кшгжевност јсдним

делом. Овога пута прославио је скромнога а врЛЈга Илију Коларца, који је дошао у Београд са тридесет иара, а иосле оставл^а народу снлне тисуће на просветне цељн, које је све стекао часним и иоштеним иутем. Заиста днван прпмер, пгга може вредан и штедљив човјек, кад га уз то загрева љубав према роду. Ова књига има велике моралне вредности, јер Коларац може служити као леп иример у сваком погледу и садањем и иотоњпм нараштајпма; а то што ју је написао вредни Милнћевић, наш узор у стплу п чпстом језнку, даје јој значај монументалности. Благо Коларцу п сени његовој а тако псто п народу нашем, што му врлога сина тако избрани књижевник прославља ! Велпчини имена добротворова а такође и самога ппсца потпуно одговара спољашњп изглед овога дела. Књига је штампана у великом формату на ванредно финој хартији. Штампа је лепа, круина и канда једпнствена по штампарској техннцн у нас, јер у целој књизи нигда нема слз г чаја, да се која реч на крају реда прелама. Уз то је књнга вео,ма лепо увезана са сликом Коларчевом на челу, те као дивотпздање може служити за украс и најотменијем столу српском. Мн је свакоме најтоплпје препоручујемо. Л.

Биљешке из књи;кевноети

Цветићева драма. Дични књижевник српски, писац Нелмне, Тодора од Сталака, Лазара и Душана Мплош Цветпћ, написао је нову дра.му, пз које доноспмо један одломак у овом броју. Дра.ма још нпје нпгдје приказивана, но држп.мо, да ће се наскоро приказивати у српском биоградском позоршиту. Рашко-Призренска Митрополија п нацпонално културна'мисија Крахевине Србијеу Старој Срблји ц Маћедонијн. Такосезове кн.нга, што је напнсао одличнп књнжевник српски архимандрит Ннћифор Д}-чпћНајтоплнје је препоручујемо свакоме. Роман из новије српске историје. У дивноме бпоградскоме листу „Дјелу" почео је даизлази роман нз новпје српске исторнје под насловом „Неимари" а наппсао га је К. П. бнвши учитељ. Тасин дкевник. Наскоро ће изаћи нз штампе и псша књига 'Гаспнога дневннка. Међу осталим радовпма, коју ће \' ову књигу ући, бнће н цртица Панчић, што је доноснмо у овом броју „Зоре".Тврдо смо увјерени, да ће свакш којп ову причнцу нрочпта, похптати, да набави лијепу Таснну 1..;.лгу. Свијетле сдике, Драги сарадник наш Драгутпн

Ј. Плпјћ, пздао је и другу књпгу својпх Сшјетлих слнка; у књизи с\ г четпрн прпповнјетке. II о првој и о овој књнзи наскоро ћемо опширнпје говоритн а за сада је топло препоручујемо. РеФерат .У данашњем броју доноснмо реферат на Сремчеву приповијетку „Лимунација на селу" од уваженог нашег сарадника Бор. Поповића. Псти је требао да уђе у прошли број, те би тад био првп реферат иа ту прнчу. Но ми га доносимо ево сада, а увјеренп смо, да ће се свакоме допастп. —Под насловом Јад и Чемер доноси „Зора" у овом свом броју четири пјесмпце рано нреминулог пјесника, чију смо смрт огласпли у једном од г.отоњих бројева. Пнтересне су у толико више, што су, норед његове красне пјесме Давпд, ово носледњи звуцп лире, која је за навијек умукла. Стпхове ове писао је млади пјесннк на болесничком одру гледајући сузним око.м у своју тужну будућност, гледајућн у блпску смрт са тешким јадом у грудима, која се већ у пепео претвараху. Отуда она силна резигнација, она устрајна туга и неодољивп јад и чемер у његовом Јаду и Чемеру, — Овс пјесмице