Зора

језике, па је и у хрватскоме преводу професора Самеовића угледала света. Намењена је децп основних школа, „од депет до трииаест годана", а могла би се назвати и ,.Историјом једне ги/со.јске године, коју је написао'ученик чеширтог ралреда оспонне тколе у Београду. ГЈисад је узео за аутора ове књиге ученика основне школе (Милана) за то, да Г )п кроз његовадетињскауста, његовпм дечјим језиком, деци говорпо. А колико се хоће уметности и подобности, па да сз овакво игго успешно ради, знаће сваки којн се дуже бавио васпитањем мање деце. О мапоме аутору, Милану, сину неког београдског инжињера, вели се, да је: „беЈс?1:ио ашјо по ма.го на спојој пецбанци како је знао, оно, што је чуо, '-видео .иисјио у тколи и инван ње и . ~ Ну, како ј§ посао оге врсте незгодно прпписатп таком једном ђачету, то га је писаи, само пустпо да он буде душа, срце оврме ученику, па је тај рад п^двргао прегледу и дотерпван.у, од стране н.егова оца. За то се и вели да Милан није написао ову књигу „ багионакпу как-ва је већ: „његоп отац ироугтгао је те његове прггбгиегике и по њи.иа нагтсао опе ретке, гледајућгг, да ие ггзтенгг, лшслгг г1 да задрокгг, у колг^ко је .погуће, и са.ие речи спога сина*. Тпме је очувана она дпвна простодушност, она детпњска љубав, која из овога састава тако обилно веје, у лепу стнлу извежбанога стилисте. „После четгцт године додаје се — снн је, као ученик гилгна.тје ирочитао очегз рукопис гг додао гго негито сгзојггх лшслг/, гшајући још свеоке у ггалгетгг све догађаје г/. све особе". Ваља напоменути, да осим већине малених састава у овој књизн, коЈе ппсац приписује Милану, нма п таквпх, за које се пзреком велп, да ннсу његовп. То су неколике „ месечне ириче", које је његов учитељ IV. разреда, преко годцне, давао њима, својпм ђацима, на преписпвањ^, п местимице, неколике белешке, у облику писама, управљене на Милана, од стране његова оца или мајке (а једна п од старпје му сестрпце), у којима му се дају разни савети. На тај начин, овде су пуштени да говоре и дете и родитељи му и учптељ, те је према томе веће поуке за дему којој је спис овај и намењен. Књнга се започпње Милановом белешком о Прволге гиколском даиу, 17. аи-

густа, кадје ступио у IV. разред основне школе, а завршује са: Збогом, т. ј. опроштајем са својим друговнма, после дооро свршена учења у основној школп. Ту је ^ележио све,. што му се чинило значајније п што му се дешавало, бпло у школи, било у кући, било на улици. Милош Н. ПејиновиЂ ПроФесор. (Свришће се).

„Оаз к'|ГСћПсћ-геПд10$е 1_ећеп, 1ш сЈеп бег1)гп уоп ЕрЈбКор Мкопаг ВигЛвсМбсћ, СШтдеп, (Згиск с !ег 0ге1г1сИ'8сћеп, ЏшуегвЛе - ВисћгЈгискегеЈ 1895. С. 57. Вел. осмина. Цене 75 пр. и.ш 1 динар. Бавећп се на немачкпм унпверзптетнма раап допун.пвања својпх студпја о црквеном ираву, п ради изучавања осхалих прада тој иауци потреоптнх, епнскон Ннканор, уважен п чувен п као ппсац, хтио је овпм сж>ји,\( радом да позна стран свет, коме-смо јога затворили К1 (>пгу, са нашим црквено-религпозннм жпвотом. Овај сипс штампан јс прво у ч} - веном „Кетчс 1п1егпа4 опа1е (Је Тћео1о°;1е" којп излазп у Берну ц коме су сураднрци првп познаницн и пнсцп пз богословске области. Да би чптаоцп впделн ред, којим је преосвећени еппскон узео да би што боље показао почетак, развитак п садашће стан.е натиег црквенорелнгпозног жпвота, ја ћу изложитп само садржпну свпх осам поглавнна, онако како суона обзлежена 1 Срби старннп, досељење Срба у Европу Оснпвање српске државе на балкану. Религпозни жнвот Срба нре Хришћанства. — II. Ширење Хрпшћанства међу Србнма. Осннвање српског архиепнскопата „ЈвзНшапа рпта". Ш. Први српскн апостоли Тшрпл п Методпје као творцн српско-словенске азбуке основачн књпжевностп и нацпоналне хрпшћанске лнтургпје V српској црквн. — IV. Стан.е српске цркЕе п хрншћанске вере после смртп Тшрнла п Методија па до времена Св. Саве, првог независног архиепископа од Жпче. — V. Осннвање чнсто нацноналне српске цркве и српске хијерархпје. Рад Св. Саве н других архијепископа у новр основаној архијепископнјп Жичи. — VI Српскп патријархат. Нсторцја н рад српског патрпјарха. Сплетке грчких Фанарпота и рпмскпх папа. Пропаст српског царства п уништење српске патрпјаршпје. Садашњн по" ложај п стан=е српске цркве. VII. Црквени рнтус у богослужењу. СвештеЈшчка хијерархија п суд у српској црквп. — VIII. Духовно образовање п књпжевност Срба. Овај спнс у коме се патрпотска намера ос;:а њала на нсторпју и документе, посвећен је успо-