Зора

233

ђеннка у На.зарене ?.... Па онда оно, какоје веракрива за злочин, а не човек итд. Јесте, то је тако, То је мотив и то је начин како апсеници постају Мазарени. Али како посисају то они осталн, који нису били на робији, и којп и не мисле никад тамо ? Како п због чега ови постају Назарени, то је главно ; како то постају ухапшени злочпнци и преступници. то је споредно, то је детаљ. Јер не.ма ничега дал>ег од. пстине, но да Назаренство врши главну рекрутацију у робијашницама и апсанама Назаренство има чланова, који су и тамо би ли узели ту средпну, било као једину, било као главну, то нпје само абсурд, већ грех према читаоцима, којима се на та начин дајз^ лажна 3 'верења. И још нешто. У поговсру роману, писац каже, да се у вацкој казкионици бавпо четири године истраживањем и проучавањем „узрока злочинима"(!). И бавећи се тим пстраживањем, он се сусрео и с Назаренством, између осталих пптања, Уз ово стављам счмо следећу примедбу. Кад неко двадесет годпна познаје Назарене, па четири године тражи „узроке злочинама", тај, истине ради, не сме тврдити, да је међу узроцима злочина у дрзпи тву нашао — Назаренство. Јер баш Назаренство тфоповедајући вечити мир и умртвљење сваког силнијег и енергичнијег покрета душе и тела, искључује прост злочин у толико пре, пгго искључује и рат, ма како се он образложавао узвншеними великим смеровпма, онако како ми то данас разумемо; Први став у катихизисуте секте гласи: „Не противи се злу." (Мат, 5.39.) Најзад, коме је ма о позната историја постанка Назаренства и његових апостола, као и историја и садржина рада и веровања Павлићана, Богомила (који суседуго држали у Босни а у Србији били огњем и мачем пскорењени за време Стевана 11рвовенчаног), Менонпта, Квекера, Духобораца Молокана, америчких ,Допгез181ап4;е (БеСепсеТе?) итд. итд. тај ће знати којл.::со има смисла довој ит ове ученике Новог Завета

у везу са злочпном. У остачо;# ја увек претпостављам најбољи слз^чај п мислим, да је то омашка пишчева. * * * Изузимајући неколико краћих места где се стил отима испод чисто новпнарског обележја, читалац у њему неће наћи ставова,који бппретендовалпна лепоту слога и пзраза, п ја не верујем, да Томић може икад свој стил подесити за приповедање какво тражи роман. Писац „Назарена" још није на чисто и с многим основима граматичким. Он често неправилно употребљава падеже п у једини, и у множмни; не зна глаголске облике, као ни упогребу неких глагола, као што је л еп и т и, који није преносан, као што он мисли. Тако псто погрешно употребљава и глагол р о б и ти, место : робијати, Не оскудева ни плеоназмима, а има и овакових фраза: „Коњаник скочи са знојавна коња п п оведе га за собом у кућу" (стр. 41.) и упоређења као на. пр. ово: „Марти је у оно време било осамнаест година, а њен Влада велео је као комад хл.еба—и то мекана." Читам да се продаје и друго издање „Назарена". Ако је и то друго као ово прво жали Боже новаца. ХерингсдороФ у августу 1896. Св М. ЈакшиК

С р ц е од Едмонда де Амичиеа. За српску децу удеспо према талијанском оршнналу С. Калнк, професор. Београд. Шталтано у дрзканној штампаријп краљетше Србпје. 1805. — Пена 2 дпнара, стр. 155. Велика 80. Од састава овога знатнога италнскога писца већ је код нас превођено. Ну, ни један од тих превода не може се мерити ни по лепоти ни по корисности одабранога сгшса са овим. Као што преводилац у предговору помиње, до сада је ова књнга доживила 1 .7.2 издања н преведена на све јевропске-