Зора

По њему Назаренство, као начело, ма колпко да је у теорији убитачно по данашњу цркву, националну државу и друштво, он.о је у пракси савршено безопасно; оно се сарањује још с првом, најдање с другом генерацијом присталица; њега је лако, као од шале, одувати, и ми Срби, специјално, можемо, поред ових Томићевих Назарена и Назаренства, спавати на оба уха. Јер свеје то илустрирано личностима, које нас упућују на такав закључак. Ево, ногледајте их само какве су! Боривоје, намерени јунак романа и назаренски месија — убица је. Убио је ирво свог друга Стеваиа,. а за тим. је убио евоју жену Маду;. Лазар-, назаренски владика — убидаг|е„ Убиа је Панту Кулпинца; Милева, — носи на души мук.е и амрт, Обренову;. Тома — премлатио жену, а ћер пре§ио', те остала богаљ;: Гаја ГГавловић — окврео и препреден лопов. Рахила — последња блудница и рас,пикућа,; Х1пја Албунов — последња вуцибатина>. и неваљалац.. ©д десет „Назарена" — седам зликоваца и прзступника. Скуп таквих људи и жена, заједница убица, л.опова и- блудница, помешаних с кретенима и идијотима,. а са заставом најмирољубивијек програма на свету, ■није ли то ужаеан сарказам, који нас испуњава одвратношћу? Па кад читаоци, који, иначе, не познају Назаренство, виде га представљ-еног у таквим личносгима, онда је с.а евим природно да се у чуду запитају; од куда то да зликовци и лопови удружени с блудницама оснивају једН} т верску сзекту,. и од куда ]е могућно да они усколебају и по.чуте у погледима на неру п отаубину један народ, коме је нај-

већп понос његова историја, који нп на највећпм мукама н у најгорпм временима нпјепреста ао сновати себи и велику будућност, и који је у својој прадедовској црквн налазио вечити извор утехе, окрепљења п наде ? Какав је то нови морал, којем су пријемљпвији људи тако неморални и каква је то вгппа правда, коју заступају баш онп, који су се одлпковалп гажењем тога узвпшеног начела? Зар у срцима тих покајаних злочинаца — узмимо баш да су се покијали и ако за то немако разлога — истина може имати сигурнијег темеља, но у срцима оних, који на својој савести не носе ннчије муке? Додајте још да читаоци у Томићевом роману впде како Назаренство пропада, па ћете онда појмити, у какву заблуду баца овај спис пгире'кругове, који не познају право стање етвари. С те стране цењен овај спис, заслужује само најстрожију оцену као и сваки спис, који место да заблуде сузбија а он нх шири и угврђује. Пронаћи од куд да писац дође до тога,. да Назаренство накалами на оваке људеје врло лако. Он преласку људи Назаренству зна само једини главни мотив, и он га казује у поглављу „Назаренство у затвору'" (стр. 42—50). Он је томе мотиву можда и сам лично био врло близу, те мисли да он у опште важи. У поменутом оделжу каже се: „Осуђеник затрепти од милине, кад помисли на дан своје слободе. Али га у исти мах подилазн и неки ужас. Њега је осудио суд, и кад издржи затвор, суд ће му опростити. Али су га осудпли и људи, и онн му неће опростити. Он ће у њихову друштву бити последњи; њега ће се. туђити, презираће га, он ће бити нераван другима" „Отворпте сад таковрм човеку назаренску књигу. Покажит.е му да има вере хришћанске, назаренске, која му отвара не само врата цркве, но му даје и уверење да ће он од сваког члана те цркве бити признат као брат, и где му сењегов грех неће ни најмање.уписатп у зло. Зар такав изглед не мами осу-