Зора

ОЦЈЕНЕ И ПРИКАЗИ 231

прирсду мора устукнути и развијати се ? Свакако, имаће читалаца, кој и ће се сетити каквих рђаво састављених правпла о празнпм поетскпм производима и приметити : писац и не треба да се прима ничијега заступства; он регистрира, огшсује и пружа прст на зло. Његова ствар није амо што бп следовало, већ друштва и његових представника. Пстина је да има прилика кад п такво начело може да важи. Али треба бити на чисто са овим случајем, који ми имамо пред нама. Овде нпје писан роман романа ради, већ Назаренства ради. Нпје овде главно хоће ли овај узетп ону, већ нам се прта организадија п циљ једне дрЈчптвено-верске заједнице, за коју мп сви, који у њој нисмо, кажемо да је зло, а све њене присталице тврде, да је она једина спасавајућа. На телу нашег народа у Војводпни надиже се и бубри један чир у виду Назаренства. Сме лн, онда, неко ко је болесне чланове народа впдео, којп болести, каже, зна п постанак, и који јој по свој прилици, предвиђа и последице, сме .'ш тај, заустављајући остали свет пред том појавом, затворити се само у улогу — да пружа прст ? У свсм роману нама је много важнији социолог од романсијсра, а соцполог јс лекар друштва. Па шта мч морамо да мислимо о лекдру, који каже укућан ма: то вам је чељаде болесно, ја знам п шга му г је п како му ваља помагатн, али ја вас упућујем да га лечпте вп, који ту болест можда прпмећујете, алп којп о процеСу, који се ту збива, немате ни појма? Један соцнјалан роман нпје, нити може бити само констатација. Ппсац нпје само регистратор, већ онај којп најјаче осећа цео процес и његове посљедице. * * * Одговара ли истпнп Томићево представљење Назаренства ? Овом пптању не би требало да има места кад се по казпвању г ппшчевом зна, да он те секташе и познаје већ двадесет

годпна, и да је у вацкој казнионици нарочито проучавао те људе. Али овом питању има места, и не само да му има места, већ се оно само непрестано намеће, и то ево због чега. Ппсац је с необичном ревношћу, читајући Нови Завет, прикупио и на страну одвојпо већнну онпх ставова, која су г темељ и ослонац назаренском учењу. Значн, он у суштини познаје врло добро прпнципе Назаренства; он је дедукцијом, могао доћп п до потпуно тачног сазнања циљева те сегсте. 11рема томе, он може п треба да зна п средства, којима Назаренп идутом циљу. II ја вјерујем да он то зна, као што верујем да он зна, да Назаренство пде правце ка рушењу не само Православља нли Католицизма, или Иротестантизма, већ да оно састав данашњег друштвз, васколики данашњи жпвот, обичаје, навике, родољубље, отаџбину и пр. сматра као ствари п појмове Богу неЈтодне и паспвношћу иде на то да све то, потлачп и сруши. За то је Назаренство зло, као н Анархизам, којн тежи томе истом само на противан начпн. Немогућно је да је писцу остало непознато н то, да се Назаренство шири, да оно у Руснји, где му је првосвештеник граф Толстој, све већма напредује ; да оно у Инглеској, а нарочито Сјеверној Амерпци дурашно продпре растући непрестано, н да оно расте п у ? Војводинп. Пренеколико месеци баш је новосадска „Застава" прибележила, како су више српских породица прешле у Назаренство. Па кад му то, по свој прилици, нпје непознато, онда је могао лако доћп до закључка, да Назаренство свуд, па п у Војводини, има такве апостоле п проповеднпке, који су му фанатичкп одатп, који му подносе све жртве, којима је оно највиши циљ, и, најзад, да су то љј^ди , којп п својом прошлошћу п својим свакидашњпм животом, улевају респект маси, из које рекрутују себи пријатеље. Међу тим по ономе какојеписацнама изложио Назаренство и Назарене, те ствари стоје друкчије п у разноликим односима.