Зора

230

* * * Ако гшсац пре.ма свом делу не стоји ни у каквој вези до само у тој што гаје написао ; ако, другим речима, дело нп у колико не носп обележје пишчеве индивпдуалНости нп у једном моменту, те чпталац не може да одредп положај ппшчев према идеји водиљи (као што је многи зову), или, чак, не може да умотри ппшчев правац п циљ, онда је и сувише јасно, да таквом књижевном производу оскудева тако битан елеменат, да претензије његове треба да су сасвим засићене у минпМалНо најмањем брбју читалаца. Међу тим онп, којп су ирочптали „Назарене", акоји и без њих позНају те људе и њпхову веру, морали су се на сваки начин, зауставити пред изненађавајућим фактом, да су проЧптали једну опсежну књпгу, и да су дошавши до завршетка, у јвдној реткбј забунИ не знајући шта да мисле 6 иитчевом положају према Назаренству. У П01'ов0рУ рбману писац камсе, да се трудпо |'6ћН пстпну и Православнима и НазареМма, П да То чини и ако зна да му се десити да не задовољи ни једне. иоследње Не би била никаква штета МЉ и кад би билО мбгућћб угодитн двама ЗЗМђенпм таборпма у опште, само кад би ми могли знати, како у ствари писг^ц #Мли 6 НазаренсТву. Нама је његово миШљбње д томе нејасно, а Требало би да о Њему нема сумње. Ту нејасност нарочпто увећава онај иблет, бна саосетљИвОст, којом се ми увбдПмО у назаренску средину. У томе сабСећању са својпм јунацима, нпсац се, донекле, идентифицира са њима у првом делу романа, п ми, ако смо тимб бпли нзненађени, опеТ му повраћамо спмнатије чп.м смо впдели, да он у другом делу рбмана извОди ЧиТаву вбјску протпв Назаренства. Алн о;ц:ах за тИм нас изненади П збунп кад чујемо какО је та војска која престакља одабраност већине данаШњег друштва и I Гравославља, тако јаднО опремљена и бедно организована, да је и оам писац зове „налицкана војска". И и-ма

и право да јој се смије, кад већ неће да је сажаљева, јер то и није војска- већ гомпла смегењака, полуобразовангјх лењпх п сујегнпх људи, п јер -она п не представља једрину, здравље, разум и сигуран отпорДруштва и Православља, већ његове мане и пол^вне врлине. На један мах те слаботиње и клгецп, ти псти, оснивају „Друштво Добрих ЈБуди", под пишчсвим покровитељством, п судбпна. случај, шта ли, еамо не „Друштво Добрнх ЈБудп" учпнп те ее јављају неки успесп. Сад, ко се ту може орпјенгпратп у погледу гнпичевог лнчног мишљења о целој тој гужви ? Сматра ли Томић да је Назаренство зло по нашу веру п друштво, или не? Ако сматра да је зло, онда је грешио загревајући читаоце премањеговим носиоцима. Извињава ли га за ону топлину, с којом је пред нама развијао пнтимну исторпју постања тих секташа, његоваје намера да нас нарочито заинтересује баш иостањем те врсте људи — протпв чега не би могао имати ннко нипгга — онда се та на то срачуната наклоност требала на томе п да заустави и да доцнпје не пређе у пбдсмех упућен данашњој организацији друштва у склопу„Друштва Добрих ЈБуди". Јер ако је Назаренство заиста зло, а ја мислим да јесте, и сваки зна да јесте, онда се с њим не сме шалити, и онда је протнв њега требало, примера и података ради, даје писац извео у Зорбу све оно, чиме се Православље, Разум и Друштво као такви могу с успјехом да боре против те заблуде и да победе. Не сматра ли Томић Назаренство као зло, онда нашто му је она рекрутација с брда с лола назаренских протпвника; нашто му они васељенски днспути назаренској скупштпни и сав онај ћашМигш ггротив Назаренства ? Зар не би било много иростнје п за све нас разумљивије на један много схватљивији начин представити распадање и ишчезавање те секте, која сама у себи носи клице смрти, н која у дрском покушају да корегира