Зора

202

3 0 Р А

З ече на жору / (Мориц граФ фон ЦЈтрахвиц.)

Ш еснита је неман преко цела дана, Ал' већ гнев умину; море се стишава, У колевку свија, површину глади, Спрема се да санак дубокп одспава. А вечерњи лахор одозго трспери, Дах се мио, свети изнад мора креће; Божји дах је ово што са неба плава На стишано море милостиво слеће. I! пољупцем главу успаваиа мора, Кудраву п бујну, Господ је додирн'о, II жуборним гласом благослов је дао: Спавај, епавај, чедо, дубоко п мирно!

С. Д. МијалксвиЂ.

Р

А И Ч И Ћ (из „Тасинога Дневника-)

Т.

Алекспнчанп еу, допста, добрп л.у,"п, Пстпна, владе пх често мрзе, али Ј-.с пм опет п њпхов највећи непријател. морачп прпснатп:да;еалекспначкп округ један од најрадониЈп.х крајева наше отаџбине. У н>их нема луди бе.ч аанимања. Свакп је то добар усталац. II сел>ак п варошанпн не стаје од ране ;:оре до мрклогамрака, 11 у самоме .Длексикцу видићете, да дућанџија пма дућан, пли ганаџнја има скоју радњу — елн опет пде те обрађује п своју земљу: сеје дуеан, кона кукурузе И, т. д, ; Ј а чудо 1пто је тамо п свет поштен. ЈТет месецп био сам иомоћнпк начелстра, н ва све то рреуе ре пмадосмо на нслеђењу нп |едногаубпства, ни ра-' бојнгнитва, нп крађе, нп преваре .,., Авлпје пм стоје по вдлу ноћ отцорене, на дућанима катанчцћ, тек да

се каже — .чатнорено, па опет нико ту да дпрне туђу имовину. I !раво да вам кажем — ни начелник нп ја нпсмо нмалп шта да радимо. 1!о цео дан ја пишем моје белешке; начелнпк дође те прочнта које новине, а у вече хајд код Апела на ппво.,.. — Бадава... то су ваљанп л.удп — рекао бпх чешће. — Ех ,. . , имају и мана — ДодаО бп понеко оД владинпх љ г дн. Којпх ? Ватрени сј г брате, радпкалци. Оно пх пма н на другом крају, алп овде су гагрдп;ш .,.. Фанатисани, брате, као лудп ,,, , Хоће да се' бију, главе да погубе :а своју партију ,... Ено, знаш, шта се нпје чпнило, обећавало, претпло; како се није озго упливисало на њих, п милом п силом — па ншнта Не можеш од>-