Зора

показао је да се и сам његов наслов слаже да она умре само као покајница. У стварп Госпођа с камелијама је-дело гп'но внсоког морала. Госпођи с камелијама следује Дијана деЛи која није дело интернациокалчо — о којој нећу овде говорнти — и Покварен стал еж. Пгшзришем да је ван Француске имала среће. Она је по извеснпм местима париска, а при том композиције врло мудре и лепог распореда. Радња се ра;;внја са свпм логичкп, личности су тако живе да је немогуће ова велика својства не иставити свачијем дивљењу. Успех поквареног сталежа је бпо нечујан п Дима га је поделио господарима савременог позоришта. Знало се је да је откривен нов свег, п да је описујућп тај сталеж створио у неку руку п ново име. Да лп сте кадкада били задовол>нн због каково!' лепо пзабраног п\;ена, које представља неку пдеју уображења људског, где је се она преће појављивала? Тако је то п са комадом Марсела Превоа „Покварене женске", које је публика лепо прпмила п ксја треба да заблагодарп за то само наслову пншчевом, кога је он тако срећно употребпо за ту пдеју. Дело не спада по мом мишљењу у први ред а рекао бих чак да се не може уврстити нп у другп ред. Али пме „Покварене женске" карактерншу најправедннјп п најживопнснпји пзглед начина и говора који се највпше цене у васгштању младих девојака. То је срећа у пмену, која је била кадра да за четирп месеца одржи комад на позорници, и ако нпје нпкад био ремек дело. Моралисте ее буне п вичу на чрптежање позорншно овог света. којп жпви на крају правог света п којп је Дима назвао .,Покварени сталеж". Од Гпмнасије и Водвнља дошао је до комедије Француске, у коју је Димин комад учинпо трпумФалнп улазак. Данас гакав покварен

сталеж — свет, као што га је Дима видео п оцртао не постоји више у стварности, но су то само граннце, које га одвајају од правог света, док сами баријери, који бране још тај ниски и гадни свет мало по мало ишчезавају. То је општа мешавина. коју је Дима спремпо н тако рећи потпуно уредио, те је с тога његов утицај на наше обичаје постао огро.ман. Будитесигурни,дани „Каваљери" Лаведанови, ни „ЈБубавници" Мориза Донеја, нн „Клепгга" Павла Хервија не бн -ушли у позоришге да Дпма нпје тако нагло отворио врата свом комаду ,,11окварени сталеж". Може се, с драге воље радоватн оваквом резултату плн га чак п оплакиватп, алп када што куди и хвалп греба знатн да је човек, који је тако дубоко потресао обичаје свог века, човек господар. Покварени сгалеж — свет има још и ту заслугу, што је он потврда нових поступака, помоћу којпх је Дпма у Госпођп с камелијама обновпо позориште. Дима је у првом свом делу отпочео употребл>авати нх готово несвесно п нерасудно. но он је знао да је то дел.о равнотеже п зрелости, и да он нраведно радп. Знао је, водећи са особптом умешношћу целу радњу да је карактерпше избором правих прилнка поцрпанпх нз живота обичног, управо из среднне у којој се и радња збпва. Но није то све. Покваренн свет има још нешто важно, које п акб нпје ново ппак је овом прплнком обновљсно. Он је створпо комедпју (Шезе). Она јепостојала за све време у нашем позоришту п она је пронзвољан нлод нашег Француског духа, који се радује да га окушава идеја морала илп парадокс свнју доказа, са лепом појавом логпке. Мудре жене, ТартиФове, Мпзантроп па чак п цело позориште Молијерово долази готово у ову врсту комеднја. Пзгледа да је тајна открпвена и да ју је Дпма пронашао у поквареном свету. Теза му јебпла ова : једна пзгубљена жена, гроФпца д'Анж или Сузана д'Анж