Зора

стихове меће, баш су оне врсте које поетски об.чик неминовно потпскују. Само тако кратко, и нарочито, тако збијено изражене, оне могу изгледати идеје. Кад би их човек иоле хтео развијати. оне би се брзо показале шта су, — у иајвише случајева, проста игра речи. Али, што је најглавније, Ј. Томић има духа. Каквоћа тога духа не мора се допасти сваком, али да га пма, да он постоји, то је, менп се бар чинп, неоспорно. осталом, готово су све песме у овој збирци гако конструисане да га условљавају, да без њега, тако рећп, не би могле бити. Кво за што. — Што је Ј. Томић хтео, то је да у својим песмама извесне идеје нзрази. Његове су песме. — из раније је познато, — тенденциозне. Неке су шта впше дидактпчне. То је то."ико тачно да се поједине његове песме, на пр. Прича о пацову, могу с.матрати као ираве басне. Друге се опет могу сматратп као иословпце; треће као загонетке и т. д Пдеје, дакле, које пма, Ј. Томнћ не изражава непосредно. Он нх облачи V причг, или, чешће, претвара их у слике. П томе погледу карактеристмчна је његова песма Прпча о злу. Ту, да би нам показао како је зло у току времена узело на себе тако прпјатан облик. да га је тешко распознаВати, па следствено п избегавати, Јаша Томић се служи овом слшсом. Зло је као камење. У почетку оно је било тако велико да су се љуци све спотпцали о ње га. Они су истина онда због њега -разбијали главу, али у једно оно падало тако у очи да је било лако „уклонити му се с пута". Данас пак камење се то смањило, углачало, постало сјајно, постато то што се зове драго камење. Л>удп га се сада не само не клоне, него га још траже п плаћају скупо. Пли још камен се претворп у шећер, па га л.уди једу радпје него какву здравпју храну. Најзад од камена су се дптли споменицп „мно-

гим тиранима, многом освајачу, многим нељудима", а споменици опет, у колико изазивају личну амбииију, постају опасни за ошпте благостање, и т. д. I I т. д. Налик је на ту песму друга једна, Жена, где се налази исто тако развијено упоређење између жене и воде. — Начин који је г. Ј. Томић изабрао да нам изнесе своје идеје, има једну добру страну. На име, олакшава му да дође до закључка до кога хоће. Да н. пр. нпје одмах изједначио зло са камењем, он би пмао муке да докаже да је зло то које изазива нашу амбицију, или да се велпкп људп назпвају велпким без зла које су починили. Овако. тај закључак не само да није бнло тешко извести, него се он управо намећао. Јер споменици који се великпм људпма дижу, граде се од камена. — У опће такав начин скида с човека дужност да доказује оно што тврдп. У песми Највеће чудо, Ј. Томић сеограничава да каже, да је човек риба, а слобода вода. То је упорећење довољно па да нам буде доказана сгара Русовљева посгавка, да једино слобода пресгавл.а природно стање. — Као што сви ти примери сведоче, Ј. Томић у место да доказује, своје поставке, просто их понавља, али самим тим што их у другом облику понавља, чини се као да их и доказује. — Ја противу тога немам нипгга; напротив, ја налазим да се у поезији идеје само тако и могу изразити, али што сам рад прпметптп, то је, да се за такву једну операцију не изпскује толпко јака моћ резоновања, колико једна врста духовитостп. Што се тпче тенденцнје Томићевих песама, ево како с њоме стоји ствар. У својим првим песмама, Ј. Томић је Јио социјалиста. У овим сада, он истина не престаје протестовати, не престаје критиковати, али ти његовп протестп и крптике добилп су некако општији карактер. Онп се не односе внше само на овај друштвенп ред, којп сада постојп. Онп се пре. односе на саму људску прпроду која