Зора

Јер некад и боље може да познамо; А нуз то бн наш'о да неко баш тражи; Уз коју не стоји Бог никад на стражп А н таких нма, ако ћемо право, Од којих је давно побего и ђаво.. То по својој безазлености почиње већ потсећатп на Абуказема'. !Ј кад смо дошлн довде, излншно је, држпм, објашњаватп впше колика је разлика, између садашњег Јаше Томића п оног негдашњег. чија је муза бнЛа разбарушена и држала у руци мач. •. • Слободан Јованови+1.

Аи« с1еш РеЈсИе с!ез Ар8о1и41зти5, Кагакк-гћјИег аиз Ки.ч81ат1, топ Оеоп^ Вгат1е8. Т ,ејр21ј* Уег1а^ уоп и \ г о1кете&. 1896 8. 203. Позван 1887. год. да у ПетроградскоМ књижевно.м удружењу чпта низ иредавања о странџм к'њижевностима, литерарни исторпк-п проФесор копенхагенског универзитета, Ђорђе, Брандес, корпстио се бав.Ђењем Цетрограду те добпо ирепорука, да му се на путу по Руспјп, коју је желео да што бол.е позна, учпни све, што се, у таквим случајевпма, треба да учини једном гаквом човеку. II тако је он пробавио впше месецп го у цеНтрима руског живота и ктлтуре, то на пугу по тој огромној даревинп. Плод тога пута п посматрања је дело под горњим Насловом. Већ само то, пгго је тај сгшс пзра.ч утпсака једнога тако слободо\'мног чОвека понетих пз земл.е, која је и данас представппк аисолутизма, чиии да ја дело много читано, и ако је сразмерно, скупо. Нека б} г де, . остављено на страну какав утпсак чпнп оно на несловенске народе. Међу овима биће их на свакп начпн, довољно, који ће с извесном злурадошћу чптати понеке ставове. За Словене п нас Србе, специјално, пма то дело -зна-

чаја за то, што оно, и ако га је писао један слободоуман човек из логора европских радикала, и научник, који стоји у редовпма најобразованијих људи својега доба, — ипак чппи добар утисак, пли боље рећм, објективан утиеак. А то је добпт, чим се зна — а сви ми то знамр. — да несловснскп свет гледа Словене кроз стакла упрљана' нолитпком, те се отуда сларенскп жпвот, култура п-народнп односи указују страном свету у предстанама , које не само да су далеко од петнне; "већ с-у на>мерно удешаване без обзира на пстннЧ". Брандеса ве.ћ његово образовање издваја и:ч редси такдах писаца. Он чини нзузетак, као што га чпне п Вогпе п Лероа-Волпје. У његовом делу нема нп оног простачког разметања слободоумношћ}% којпм се о&;ш'кују Немци, нпти у њему има политПчкпх гтредрасуда -које су обележје ве.ћпне публпкацпја о "Словенпма. Г>рандес сам каже, да ошгсп његовпх утисака п посматрања не могу бпти меродавнн за појимање укупностн руске државе н живота }* Руспјп;"6н, такбђе, зна, да су н,еГова знања, с којпма је бн-дошао у тај свет, чедовољна да може разуметп све што впди, и ако вјерује у своју способност • да - правилпо види п да правнлио оценп. Снис је иодељен на једанаест поглавља под оваквим наппсима: I, Руско царство. II. Земља н вароГпп. III. Народнп . карактер .' IV. Руски пародип живот. \'. Литерарне и уметниЧке свечаностн. VI. Елпта. VII. Дворски кругови. VIII. Р\-ска штампа. IX. Уметпост, X. Хероднт п Овид. XI. Руска национ а л н а к1 б и ж е в н о с т. Ово Врандисово дело требало би да прочитају нарочпто полптпчари, који ће у њему наћи довољно заиимљивих посматрања у овој области, али би га исто тако требало да чнтају и сви они, који о Русији опште хоће да имају појмова што приблнжније пстини. За читаоце ,,Зоре" може имати нарочитог ннтереса последњи одељак, у коме је тшсац,' у подесном оквиру, дао преглед новпје руске књижевности. Св. М. Ј,

Впљешке из књижевноети Велика споменица из РусиЈе. Књига I. Добро једна српска кућа неби требала да буде бе.ч ове познати родољуб и одлични књнжевник СрАски.Арса ЛијегЈе књиге. Пајевић, написао је и издао књигу, нод,- шрњнм с Пред кипом љубави. зваће.се ро.ман, што га је насловом. Пајевић је био у Русији прп крунпсању напиеао Мплош Жпвковпћ. , ,Босанска В и д а" руског цара, те нам је јасно пзнио све успомене напрнјед преноручује ово дјело „младога а даровпи утиске, са те велике и ријетке свечапостИ. Нн тога писца".