Зора

ствар у руци. Па да Богме, кад неко држи какву ствар у руци онда је мора некако и упогребити. А слон већ као слон. Нпшта га се не тичу те кућне зађевице. Он једе што год дохвати и прави штете и закрчио целу авлију те нико не може кроз њу да прође. Обрстио цео дуд и разбио младу вишњицу коју је госпа Сојка својом руком засадила одмах сутра дан по удаји. (Она је онда још сањала да ће имати дечицу која ће, кад одрасту, звати тз' вишњу „Мамина вишња". Нићкова кућа ниска па на крову се суши сапун а слон лепо дохватио сурлом калуп по калуп, па се баца преко плота на децу која га задиркују. Бацио тако свих шесет ока сап}ша што је било на кров}^. Па онда напунио сурлу водом, пребацио главу преко плота па кроз отворен прозор на Живка шусгера кућу, напунио л.удима собу водом и то баш кад су ручали. Све их испрскао и исквасио и деца се преплашила, најмање добило Фрас; средње разбило главу; најстарије како је турало залогај у уста завукло виљушку чак до ресе и пробушило ресу; ташта Живка шусгера погрешила па место у врата утрчала у нелико огледало и ишарала сву главу; шегрт који је доносио јело нросуо цео целцат ђувеч Живку шустеру на главу и Живку на једном месту одмах опала коса. Живко се, Бога ми, дигао па поднео тужбу. Па мало све то било, него и учитељица шетала сокаком поред плота, а као недел>а те пуно света сокаком, па слон пружио СЈфлу преко плота, а учитељица се уплашила, потрчала и са свим „неморално" пала а ту су била и деца која код ње уче па то је видео и срески начелник, који истина није жењен али је положајем

позван, да се стара да слонови не утичу на моралност становништва тиме, што ће принуђавати учитељице да „неморално" падају. А црни Нићко само се грува у главу а госпођа Сојка појимајући правилно свој супружански положај, помаже му т. ј. и она га грува по глави. Шта ће са слоном, ако ко Бога зна?! Да га прода неће га нико; да га поклони (нудио га је.сваком редом) неће га нико; да га п} г сти па да иде где га очи воде и ноге носе, не сме од полиције , биће кажњен. Све је он то распитивао и све дознао. Да га убије, с чиме ? Казали су му од једне пушке неће иогинути него ће се само разјарити па тешко оном кога дочепа. Од топа би погинуо, али тешко црном Нићку, мало му је што је купио слона сад му још треба да купи топ. Да га отрује ?! Падали су на ту мисао и он и госпођа Сојка, и слон је до сад већ појео најмање једну оку мишомора, па зеленог камена, па плавог камена, али ништа то њему. Прави се невешт као да није ни лизнуо мишомор, плави камен и зелени камењ Шта више, од кгко је јео ове отрове не баца више сапун газда Нићков већ га једе и то тако слатко да по читав сат за тим лиже уста. Па бар да је, да се нађе неки пријатељ, да усавјетује Нићка шта ће с овом напашћу ? Али нико, нико не зна. Оће сиромах човек да излуди. Али, једног дана дође весео и иревесео кући. Био у каФани и тамо га научили шта ће да ради са слоном. Милан шнајдер (био је шест година калФа , у Београду) казао Нићку да би најбоље било да слона поклони основној школи. То треба