Зора

мало но мало па се све више ширило поверење у њега, те је и број оолесника растао. Његова сетна природа и осећање потпштеносги у друштву беху особпне које су ње.му самом п његову расположењу шкодиле, али су га чиниле милим п веома симпатичнпм. Волеснпцп отуда ладобише веру у њега, а та вера у пола лечи. Јанко ааузе угледно место п у друиггвеном животу. Нико није спомпњао нп речппе о његову пореклу. Нлп нисузналп или још не осећаху нотребе, да му буду непријатељи, те су ћутали. Упознао сам Јанка са свима нашпм госпођицама п на брзо постаде младп доктор важна личност међу нама. Нзеговп разговорп, његовп осмеси све то беше врло од.мерено. Сета га нп онда није пзневјерила, кад се крај ватрених девојачкпх очпју ипак нешто друкчије осећаше него обнчно. Он беше с прва једнак по понашању према свима девојкама; а мало доцнпје опазих промене на њем, беше често расејан, зампшљен и ћутљив. — Шта је теби, Јанко? — запитао сам 110 који пут. Он одмахне руком некако тужно п кратко само одговори: — Ето, тако мп дође да сам невесео, а не знам нп сам за што. Слутпо сам, да се морао загледати у коју девојку. Но нпсам хтео да га питам у коју, јер сам се надао, да ће ми се само показати, ако је то. Други дан Духова беше у вече забава. II Јанко беше тамо. Ја сам га пажљпво посматрао. Знао сам, по нарави му да ће најмање с оном говорпти с којом бп највпше волео, те сам по том трагу мотрио, да впдим како га вуче срце његово. Дакле ухватисмо, Угринићева! Опазио сам, како је пз прпкрајка гледао за њом пун чежње п бола. А чим би се она

осврнула. он би обрнуо поглед на другу страну. Тако се то поновпло впше пута, алп му је Н, вета поглед богме неколико пута већ ухватила. Женским очима то ногледање не може тако ласно умаћи, _ јер оне с особптом пажњом прате, ко кога погледа. Та знају оне, да су погледи обично кл.учевп н за седмора врата на срцу — Наш доктор канда већ није впше за имати — рече гђа Тереза Стојковића онако како је по немачки мпслила. Јесте .чи оназили молим вас, куда све гледа ? - зашгга своју суседу Марту Јовићеву. Обе су пмале по једну кћер на забави, па гледајући у сваком тренутку своје кћерп, ипак нпсу пропуштале мотрптп и на свакп иокрет другпх играча и пграчица. Седећи целе ноћп п нгга бп на послетку радиле. — И мени је већ одавно упалоуочи •— рече гђа Марта — како се доктор повукао, али то нпсам уочила на кога погледа. — Ено, ено гледајте, слагка, брзо гледајте! Јанко баш дуго гледаше у Цвету, али сад већ п Цвета тако псто гледаше у њега. Боже, како се срца брзо наћу и споразуме'у! Цвета стојаше у подукругу са неколико другарица, а на ону страну окренута где је Јанко седео. Беше впшег стаса, витка у струку а бујних груди п лица, веома мила и прпјатна. Не знам је лп она п пре помишљала на Јанка, или су је његовп погледи пробудп.тп. тек могаше се са свим лепо видети, да кроз њене очи љубав гледи на Јанка. О та љубав, тп погледи, где се као преко моста састају две душе. У осталом душа п није целина него само половина, те тп погледи значе две половпне, да се стопе у једно. Цвета беше кћи судије Јована Угринпћа. Девојка врло добро образована.