Зора

— 337

млине ни живота, као и у њима. У овој вишој вароши укоченој у плаветнилу, које париске улице пресецаху као огромне пукотине, сенке свију димњака, неједнаке, изрецкане и црне као дрва зимска, укрштаху се на пустим авнијима, којима нико не иђаше сем париских врабаца, чији трагови танки и скакућући с места на место, додириваху кристални снег. У овом часу једна група ових малих безобразника неких креташе се, летећи око једног олука кућнег и само њихово пиштање потресаше ову религијозну тишину, и сјајно очекивање варошких кровова покривених огромним тапетом хермелина, које служаше за пролаз краља-детета. Париски врапци. — Ј 1сеНа зима! Нема где да се спава. Може се ићи само под куглу и накострешити перје, мраз ће вас пробудити а ветар шибати. Један врабац из даљине! — Охо! Остали охо!.... Овамо брзо. Нашао сам један стари димњак за топлење, где се доцне ложи ватра. Биће нам гопло, кад се припијемо уз њега. Цела трупа лети к њему. — Пази, истина је. Како је то добро, Како је топло... то се не говорн. Живело уживање ! 11ију, пију К УЈ> куј, кујДимњак. Хбћете ли бити добри да ућутите ви трчкарала? Има вас који се дерете баш онда кад све спава и кад влада тишина. 11азите, ветар не звижди више и ветреушке не раде. Врапци полако. Шта ти је дакле, старче? Димњак. Како! ви не знате да је ноћас празник кровова? Ви не знате да

ће Божић доћи да подели награде деци ? Врапци. Краљ Божић? Д и м њ а к. 11а да... Ако видите доле у кућама све су ципелице уређене пред топлим пепелом. Има их разног облика од малих цппела за мале ноге, до малих чизама, од ципелица постављених кожом до дрвених сиротињских, и до великих, које се случајно навлаче на голу ногу као да сиромах нема времена ни право да буде дете. Врап ци. У које ће доба доћи тај чудновати малишан "... Димњак. Но одмах... за минут, пет, ћутпте.-. Сахат избија тешко. Дан, дан... дан!.... Дим њак: Гледајте доле, небо се осветљује!... Врапци са скоком малих парижана посматрају вештачку ватру. Ох, ши... ши... Сахат продужава/ Дан... дан... дан... Минут!" II. Тек што последњи минут одзвони, а сва звона одјекнуше са свих страна у један пут. Нод звонарама покривеним снегом, звона зазвонпше у висини кровова и као сама за себе понавл>аху своје звуке, мешајући их са звуцима великог звона, ударајући п приближавајући се својим пространством; овај заборав звука, који долази ветром даје илузију једног звона, које се окреће као кула светиља. 3 в о н а. Боом, боом, и... Ево га. То је... мали крал. Божић.