Зора

— 338

3 О 1> А

В е т а р. Ху... ху... Зноните јако, моја мила знона, још јаче звоните. Божић је ту. он иде Осећате ли овај лепи мирис зеленике, тамњана и воска мирисног, који доносим на својим крилима!.... 3 н у к з в о н а: Доо.... дим, дом.... Дом,... дим, дом.... Вожић, Вожић ! В е т а р : Хајдмо димњаци! Шта зар су код вас отворена уста?...- Опевајте Вожић са мном.... Напред кровови, напред ветреушке ? Д и м н,ац и : Уји.... Уји... Божић, Божић ? ?! 3 н у к з н о н а: Кра.... К г рра.... Божић ! Божић !! Ц р е п о д у ш е в љ е н о : Божић.... Во.... (у својој радости скаче п пада на улицу).... 'Гратра... тра.... рр! В р а п ц и : Како торокање! Д и м њ а к : Добро врапци, ви ништа не творпте ?..., Сад баш треба певати. В р а п ц и : Пију, гшју. пју — кју, куји, кју... Божић, Божпћ ! ! Д и м њ а к : 11ењите се на моја плећа, боље ћете видети. В р а п ц и н а д и м њ а к у : Хвала старче... Ох, како је то лепо, како је то лепо! На крову игра светлост плава, зелена п ружичаста. Д и м њ а к: А ова литија корпи пуни играчака, пантлика, цвећа, бонбона, зима париска окружена је златним и живим бојама. В р а п ц и : Шта носе ови мали људи у оним

корпама? Да ли су то крал>еви божићни? Д и м њ а к : Не, то су његови помагачи. Врапци: I Пта кажете ? Д №м њ а к : Помагачи, т. ј. Фамилијарни духови сваке куће који воде Вожић кроз све димњаке где има малих ципела које га очекују. Врап ци: А Божић, гдје је он ? Димњак: Он је последни од свију, онај мали плавушко са очима тако благим и косом у златним витицама растуреним око њега као стабла сламе око јасала, са јагодицама црвеним од зиме. Гледајте га какоиде: његове ноге додирују снег не остављајући трага за собом... Врапци: Како је леп! Реко би човек права слика... Дпм њак: ! 1ст, ћутите ! Ш. У овом тренутку глас један као смеј бапца зазвони у овој кристалној атмосФери, који постаје на впспнама од велике хладноће п јасна месеца. Краљ-дете, на једној терасп крова стојећи, окружен својим малим носачима корпи, говорашс свом народу. Божић: Добар дан крововн ! Добар дан мојп старп торњеви ! Ноћ је тако јасна, да ја видим све како су расејани око мене по овом великом Паризу, кога толико волим... Ох, мој Паризу. ја те волим пошто ти који се смејеш свима, ниси се насмејао још малом Божићу, пошто мислиш о њему, и то ти, који не мислпш