Зора

Нићко. Јесте, да лају ноћу. Г. Паја. Ама ко да лаје? II и ћ к о. Па куче, г. Пајо. Г. 11 а ј а (нешто ружно каже Нићку, иа оида настави мирно). Ти не разумеш ни сваку трећу моју реч. Морам са ским просто, сапунџијски да разговарам с тобом. Дакле тебе су ту жили \ имз. седс1М тужба; твој слон праии штете разумеш ли и ти ћеш грдне оштете да платиш. Пићко. Ја немам да платим. Г. Паја. Продаћу ти дућан, кућу, све ! Нићко. То није моје, то је женино. Г. Паја. А ја ћу те у хапс. Ннћко. А слона? Г. Паја. Слона ћу ти послати, па нека га рани твоја жена кад хоћете да држите слонове по кући. Н и ћ к о. Код моје куће нема никог; жена је отпутовала и закључала кућу, а кућа је њена. Г. Паја. Хм! И иосле овога „Хм!" Г. Паја дође у озбиљну забуну јер заиста пред њим пуче пространство и тешкоће једнога новога питања: Шта ће се са слоном ? Најпосле, Нићко сапунџија може се и у хапс стрпати, као што је то писар Паја неодложно и учинио али слон, слон остаје ту, у авлији среске канцеларије везан за дирек. Да се ухапси и слон било је немогуће, томе су се противили и сви срески пандури а није било ни ослонца у закону. И тако сад слон и цела невоља са њим паде на главу г. Паји писару. А шта ће он с њим ? Како да се вешто извуче из ове ствари да не окрњи ништа од својега стеченога гласа вештог полицисте ?!

Ту ноћ је Ннћко ма и у хапсу мирно спавао али Г. Паја је тим немирније спавао и превртао сецелу ноћ. Увидео је он, да је у ствари врло хрћаво свршпо посао јер се сад њему слон натоварио и предви- ! ђао је, да неће лако моћи да га скине с врата. Њему су и министри и начелници најахивали на врат и он их се некако отресао; али, Боже сачувај, са слоновима није никад имао посла. Шта ће дакле г. Паја са слоном ? Да га задржи као прилог актима по кривици Нићковој било би најправилније. Али какав му је то прилог, да Вог сачува, и каква би то Фасцикула требало да буде у коју би се измеђ акта ставио и слон? И ако је игде ваљало ,,све мислити на једно смислити", то је овде г. Паја најозбиљније све и сва ј| мислио, и, Бог и душа, и смислио на једно. Дакле он ти лепо смисли јј да целу ову ствар са свима прилозима натовари окружном начелству. То је била срећна мисао и г. Паја седе да је одмах и изврши. Он напише врло оштроуман акт у који стави као прплог под . • седам тужба, а као прилог под . ■ једног слона. Што предмет упућује окружном начелству г. Паја је на крају акта врло лукаво објаснио тиме, што се при окружном начелству налази и — марвени лекар чије ће стручно мишљење, по г. Пајиним наводима, бити врло потребно у овој целој ствари. Међу тим овим лукавством г. Паја није мислио само да натовари окружно начелство а себи да скине беду с врата, већ је озбиљно помишљао, да ће само тим путем моћи ствар да се доиста и реши. А ево како је мислио да ће ствар овим