Зора

— 323 -

НАШЕ АРХИВЕ

путем бити решена: У окружном начелству је повспи персонал но у срезу, иа док акта иду од руке до руке, од протокола до регистра, од регистра до решења, од решења до преписа, потписа, експедиције и т. д. дотле ће ваљ'да прилог који иде уз акта — црпи. Сад дакле цела ствар пређе у р} г ке Ристе пандура и г. Паја писар проспава идућу ноћ онако исто слатко, као прошлу што је проспавао грешни Нићко сапунџија. Риста је увек до сад акта са прилозима „стрпао иод мишке" па нутовао у округ, али када је и овом приликом то хтео учишгги увидео је могупност да прилог под .|| - шчена њега и понесе. За то Риста почне озбиљно да размишља о тешкој експедицији коју има да изврши. Онај исти свет што се скупио на лицитацији; онај исти свет што јеишао сокаком за грешним Нићком; онај исти свет што је Нићка испратио до хапсе; скупљао се сад да испрати и Ристу са актима и прилозима. Разуме се да му је свако друкче саветовао али се највећа већина слагала у томе да би Ристо требао да узјаше прилог под Јг, за што би ишао пешке. Међу тим Риста је сгар и мудар пандур; знао је он да би тиме дошао у опасност да акта њега носе, а не он акта, или што је још горе, прилог иод ,|| - могао га је однети у неко ненадлежно начелство, на које акта нису ни упућена. Најзад, како су акта отпутовала у округ, није овде главна ствар, већ је главно да су акта са прилозима одиста отпутовала; да је дануо душом г. Паја; да је дануо душом и Нићко сапунџија; да је данула

душом и Сојка сапз т нџика, јер јој је Нићко из хапсе послао депешу ове садржине: ,,Спашени смо, врати се". * -* * I Цто Нићко није знао како да га скине с врата и што сад т} т муку мучи окружно начелство, најзад ајд, ајд, тако је за самз^ ову приповетку било згодно. Али, сад настаје тек најужаснији моменат у целој овој причи што ја, писац њен, не знам шта ћу сад са слоном, те једнако муку мучим како да свршим приповетку, јер најзад, могао би слона слати од начелства до начелства па и до самог министра али целу ту ствар треба некако и свршитн. На крају ове приче писац се њен осећа у врло несрећном положају, јер му изгледа да се и Нићко спасао и г. Паја п окружно начелство се спасли, и да се цела ствар сад натоварила писцу на врат. Па добро, шта ћу ,ја сад са овим слоном ? Не могу га ни оправити, ни убити, јер је то већ мој друг по судбини, Нићко сапунџија, покушавао. Да га поклоним каквој школи и то ништа не помаже, јер је и то, мој друг по судбини Нићко сапунџија, покушавао. Дошао сам био на мисао да слона предам читаоцима ове приповетке, па нек се они после муче и гледају шта ће с њим, али Док сам ја овако размишљао и пробдио неколико ноћи на муци и невољи, немогући да се отресем слона, десило се нешто чудновато и то ме је спасло, те сам дануо душом као очо Нићко сапунџија з^ хапси. Знате ли шта се десило у ствари : у архиви окружног начелства загу-