Зора

— 324 -

3 О 1 Ј А

била се акта, лепо загубила се акта ствари до сад већ прогутале, па заједно са прилозима. зар је чудо какво ако и један слон, Ах, благословене наше архиве! један обичан прилог са актима, тамо Оне су толико и ситних и крупних пропадне!

* %> "

%ИГН«#

ЕЛИКА МИСАО

№*иром света усамљена лута, >-»•* Дуго блуди, незнана се скита; Откуда је, скојега ли пута? Нит' ко знаде, нит мари да пита. Ни не гледе на њу доори људи ; На њој ничег ванреднога нема; Појав њезин никога не буди, Да размишља, на што ли се спрема? Дан за даном летит' не престаје, За њима се век за веком ниже; Мис'о сјави па се и иретаје, А за тим се још једанпут диже. А нађе л' се да је когод гледа, Мало гледа па одлази даље? А други је дигне и загледа Као старе изанђале траље.

Један песмом живот њојзи даје, Ал ју ни сам још добро не схваћа; Други свати, ал' ко за њег' хаје ; Та рад сваки презиру му браћа. -Ал свест веком све буднија бива, И умови већ су уздрмани, Још човека само вео скрива, Дар, који ће имат' богодани. Ето, генпј' живот мисли даје, Расветли ју а маглу разгали ; Сад светпна боље ју познаје, Новим жаром срце јој .распали, Нова мис'о! Од свуда се чује, Велика је мис'о, генијална, II почетак већем доликује А за дела важна, колосална.

С бугарског.

Целом свету носи судба даре. Нове лепше у својему лету : А негдан.е оне траље старе Извршују сад чуда у свету.

Споменко.

0 Ч И Б 0 Ж И Ћ — Цртица из Мостара —

^ па са својом Аном сјео за вечеру. Намалој синијици пред њима, пушп се грахна чорба и пилав награховици. Газда Саво,

при е него што метну први залогаЈ у уста, ирекрсти се неколико пуга и поче да једе. — Ја, — рече кроз зубе, — ето сјутра Божић...