Зора

3 О Р А

заједнога младог,арагонског племића, да би атко свет ућуткао. Тако оста одселе у кући само Ваноца са друга своја два сина. Овакво је стање било, када умре паиаИнокентијеУ! П,којегаћеРодерик наследити под именом Александра VI. Као што је познато, по смрти свакога папе, скупља се у папски двор, Ватикан, Конклаве, т. ј. сабор од кардинала, који одатле не излази докле год новога пану не изабере. Врло се занимљиво о томе прича у животописима Александра VI Ворџије. Већ од 9 августа 1492, васколики Рим беше на ногама, у нестрштењу, ишчекујући нзбор новога папе. Светина се у грдним гомилама гурала по просторијама испред Ватикана, па и по оближњим улицама, пела се по околним здањима и стубовима, и гледала по прозорима. Сва та гомила света упрла беше поглед на један димњак на Ватикану и чекала, кад ће престати дим из њега излазити, што је био знак, да је избор папе већ свршен. Рим је прави град избора. Од својега постања па све до најновијега доба, скоро кроза двадесет и шест столећа, непрекидно је он себи бирао краљеве, трибуне, цареве и папе. А, сад је био у великој грозничавој трзавици, јер, у то доба, избор новога папе беше догађај од великога значаја по цео свет. Од онога, ко буде изабран за папу, зависиће, хоће ли бпти реда или нереда, правице или подмитљивости, мира или рата. И, веле, да никад, откако се први наследник св. Петра посадио на папски престо па досле, није било оволикога узбуђења. Не беше ово без разлога. Јер Инокентије VIII, којега називаху

оцем својега народа, за то што је увећао број својих поданика са осам синова и толико исто кћери, пошто је као развратник провео свој живот, беше умр'о, у великим мукама, а за то време је — ако је веровати дневнику Стевана ИнФесуре — двеста двадесет убистава почињено по улицама римским. И тада, као и обично по смрти папе, власт беше дошла у руке кардиналу, председнику Конклава, који постаје суверен све до избора новога папе. Ну, по штоје овај имао стотину коЈе каквих брига: да кује новац под својим именом и грбом, да скине папски печатс прста умрлога папе, да даде обући, ошишати, намазати и балсамисати лешину, спустити, на девет дана после мртвачкога спровода, ковчег с покојником у привремени гроб, у којему умрломе папи ваља остати, докле му не дође наследник на место његово, те да га смести у сталну гробницу ; зазидати врата од Конклава и нрозор на балкону, одакле се оглашаваизбор папе, то није имаоничаска времена бринути се о полицији; те тако су убиства мучка отела маха па се на сва уста тражила крепка рука, која, ће мир и поредак васпоставити. Узалуд је светина чекала 9 августа. Ну, чим опет свану, све се понова згрца онако исто као и јуче на тржиште ватиканско, где се то уобичајени тренутак, а то је у десет сахата из јутра, опет изви дим из онога димњака, што је значило, да ни један од кардинала још није добио већину. Међу тим, поче се проносити глас да су у изгледу три кандидата: Родерик Борџија, Јулијан де ла Ровера и Асканијо СФорца. По сред ове узнемирене светине, чуше се сад црквене песме. Веше то литија, наређена од кардинала-пред-