Зора

АЛЕКСАНДАР VI БОРЏИЈА 31

Ку, по што се не могаше одвојити од своје љубазнице, то пође и Роза, само другим путем. Док он иђаше у Рим, путоваше она у Млетке, у пратњи двојице вјерних слугу и под заштитом једнога шпанског племића, по имену Мануела Мелхиорија. Каликст III дочека Родерика као сина. Постави га, у брзо једно за другим, архиепископом од Валенције, па кардиналом — ђаконом и вице — канцеларом. Уза све ово, одреди му четрдесет хиљада дуката годишњег дохотка; те, на тај начин, у својих непуних тридесет и пет година, Родерик поста и богат и силан, као неки владалац. Из најпре се устезао примити кардиналско достојанство, јер га оно везиваше за Рим, паје стога радије хтео бити какав други старешина црквени, те да буде слободан похађати своју љубазницу и своју породицу. Ну, откада му једнога дана ујак Каликст напомену, да ће га моћи кад год и наследити на папскоме престолу, Родерику беше пред очима само мисао, штомуујакули У главу. И тако од отога дана, млади кардинал Родерик поста онако крајње лицемеран, поста прави демон у облику људском, каквог је и када на земљи постојало. Отада се понашао са свим другачије. Говораше понизно и покајнички, иђаше погнуте главе као онај, што носи на себи терет својих пређашњи грехова, правио се да презире благо, које је стекао, те тврђаше да оно, по што и јесте сиротињско, мора се сиротињи повратити; проводио је читаведане ио црквама, манастирима и болницама. И тако Је — како вели један његов животописац — текао на очи самих својих непријатеља глас Соломуна, што се мудрости тиче, Јова, што се

тиче стрпљења и Мојсија, што се тиче проповедања Божје речи. Тада је само једна једина особа познавала кардинала Родерика, а то је Роза Ваноца. Једина она могаше оценити, од колике су вредности речи побожнога овог кардинала. Корисно је било по Родерика, што се овако градио свецем, јер му заштитник Каликст III умре, након паповања од три године, три месеца и деветнаест дана, те отада, Родерика могаху штитити од непријатеља и завидљиваца само његове лепе одлике. Па опет за то, за цело време паповања Пија II био је он одвојен од јавних послова, и тек за време папе Сикста IV, по нова се истиче на јавност. Овај му папа поклони опатију у Субијаку и посла га за својега легата код краљева Арагоније и Португалске. А, тек за владе Инокентија УШ, одлучи он довести у Рим своју породицу. Ову дов.еде онај исти дан Мелхијор, па се отада издаваше за мужа Ваноцина и узе име гроФа Фердинанда од Кастиле. Кардинал Родерик дочека племенитог овог Шпанца, као својега земљака и пријатеља. Градећи се да живи склонито, дон Мелхијор узе под закуп кућу у једној од споредних улица, крај обале Тибра. Па, пошто би провео по вас дуги дан у молитви, у оближњој цркви, кардинал Родерик долазио би у ту кућу, и тада се показивао онакав, какав је и био у истини. Веле, да су се тада отпочињали најскареднији призори. Отац је проводио родоскврну љубав са својом рођеном ћерком, Лукрецијом, па су то исто с овом радила и њезина два рођена брата, Фрања и Цезар. Кад оваки гласови узеше све већега маха, Родерик посла Цезара на науке у Пизу, а Лукрецију удаде