Зора

182

3 О Р А

онога његовог прннцппа, по коме је прпје свега требало извојевати, пуну грађанску слободу, а док се то не учини, свакн руски пјесник треба да је и политичдр. — Радн даљег образовања Аполон Мајков 113'товао јс по Италији м задржавао ее у Рнму, а за тим учио на париској Сорбони и Со11е§е Ле Ргапсе. Вративши се отуда, он је, бавећп се у Прагу, постао интиман пријатељ са Ханком, и ушао у редове словенофилске странкс у Русији, која, наравно, није била по укусу Бјељннсковом већ за то, што је била чисто национална и самодржавна. Пз тога су времена његови пјеснпчки радови : „Два свијета", у којпма се преставља очајна борба Хрпшћанства е Поганнштвом ; ,,Три смрти", у којима је описано како су умрли : Философ Сенека, пјесник Луканус и еппкуреац Луцијус; „Алкнбијад", „Анакреон" игд., све дјела у којима нема ни помена о Бјељннсковпм „актуелним пнтањима". Тек у радовима нз друге периоде стварања (1855.-1865, г.) он је поред мотнва из класичне прошлости, којом се, ипак, највише бавпо, обрађивао и поједине моменте из садашњости одијевајућн их историским рухом. Такви су му радовн : „Дуња, лудица;" „Савонарола;" „Клермонски концил", итд. И ако је Аполон Николајевић Мајков припадао по свом темпераменту и укусу школи чисте умјетности, из које су и граф Алексеј Толстој, Полонски, Меј, Шчербпна и др., ипак јс он у краћпм лирским пјесмама поета најнежнијих осјећања људских, да ми жалимо што се нз ризнице блага његовом ноезијом створена, није пренијело готово нигата у нашу књижевност. а. в. Уландова заостава. Славни немачки пјесник љубави, Уланд, оставио је по с.мртп многе саставе у рукопису, које је недавно откупило Шплерово друштво у Внртембергу. Заннмљиво-је, да је Уланд све своје пјес.ме и остале саставе исписивао у нарочите свеске у октаву, карактерпстичним и врло читким рукописом, Код сваког рада назначен је тачно дан његовог постанка, а, сем тога, из тих приљежних загшса виде се и многе врло знатне варијанте нојединих његових пјесама, које показују, да оне нису исцијела створене инспирацијом, већ да су п друге душевне моћи на њ јако учествовале у раду, У тим свескама у октаву налази се и његов „Дневннк", у ко.ме је он описао свој жпвот од 1810.-1820. год., своје студије, пјесничка начела и расправљање о појединим пдејама у цпљу поетске обраде. Даље, ту су и његове „Политичке биљешке", међу којнма је и она: „И у злочннцу ваља поштовати човјека". У заоставинн има п 900 писама, која су Уланду писали његови прпјатељи цјесници, као : Хебел, Шефел, Мсрпке, Херман Курц, Ауербах, Фрајлнграт и др. Хајне је засгупљен једном врло занимљивом епистолом. Многа писма су од ученнх германиста: Јакова и Вилхелма Грима, барона фон Ласберга, франца Пфајфера н др, Међу осталим рукописима важне су

му студнје о историји староњемачког пјесништва и бајака. Напошљетку, ту је и преписка с породнцом. Заннмљпво је како о овом знамснитом пјеснику љубави, мисли његова сестра, која познаје његову неспретност и стидљнвост : „Кад те замислнм као љубавника, морам да се сита исмнјем". А у једном иисму, које му сестра ппше у Париз, гдје је он учио права н проучавао староњемачке рукописе, моли га она: „Пишн ми како изгледају хаљпне отменпх да.ма и царичпне. Него, ја и сувише много нштем од тебе, ти слијепи мишу!* а. в. „Пеи1$сће ЕшАиззе аиС сИе АпГапде {Јег $1ау|$сћеп 1Шега1иг", зове се велико дјело јсдног од млађпх слависта, МатиЈе Мурка, од којега прва свеска, публнкована прпје кратког времена у Грацу, расправља о ческој романтнцп. У другпм свескама, које ће тек изаћи, писац ће расправљати о утицајнма њемачкнх књнжевннка н књпжевности на остале словенске књижевности, и биће, по свој прнлици, исто тако занимљнве са довољног материјала, као што је случај с овом нрвом свеском. За оне, којима ннје позната исторнја т. зв. „краљедворског рукописа" н његовог угицаја на правац ческе књижевности и ческог жпвота, бпће ова књига нзвор великог задовољств", у толико више, што ће у њој наћи обиљежен н значај најзнаменптијпх пионира ческе књижевности : Јосифа Домбровског, ЈосиФа Јакова Јунгмана, Венцеслава Ханке, нзмншљача „краљедворског рукопнса", Јана Колара, Палицког, славног Шафарнка и других, и кроз њих познатп колнчпну н квалптет њсмачког утнцаја на њих и њнхова дјела. Српске народне пјесме препјеване на Француски. Још 1891. године изншла је у Паризу књпга са слиједсћим натписом: С1шп1з рортаггез 4е 1а Огесе, Ле 1а 5егЂ1е еГ Ли Мотепе^го, раг АсћШе МИИеп, о којој не бп до данас говора у нашим књижевним листовима. У једноме од идућих бројева нашега листа доннјећемо опшпрнију оцјену на ово најновије француско нздање срп. народних пјесама, које се од досадашњих издања одликују тиме, што су пјесме у преводу неиспричане у прози, већ црепјсване у стиху. . Н. 1.а Ргапсе сћге1Јеппе с!аи$ Г ћ1$4оЈге. 'Гако се зове једно капитално дјело, које изиђе недавно у Паризу, а у комс се износи улога хрпшћанске Француске у историји за пошљедњих 14 вјекова од крштења Кловисова. Сви виђенији француски католички књижевници написали су поједине одјељке под уредништвом А. Ваи(1гШаг1;-а. Таки одјељак о сувременој Француској књпжевности нанисао је цознати критичар Рене Думик. Један нарочити одјељак посвећен је Протекторату Француске над Хришћанима у отоманској царевини, којп је написао Сеог^еб Ооуап. Дјело је штампано поводом четрнајесте стогодишњице од крштења Кловисова. У н.ему има и лијеппх илустрација .