Зора

ОЦЈЕНЕ И ПРИКАЗИ

181

мора писац да је обазрив, те да се чува од сувишнога описивања детаљности и од сухопарног разлагања о многим ситницама, у толико оваки писац, у оваким описима, мора да је опширан, да добро пази да не заборави ни најмању ситницу, јер у оваким стварима и ситнице имају неку своју вриједност. . . Због тога се опет не слажемо са г. Радојевићем, који жестоко замјера Грђићу „што је у својим описима негдје врло ошипран". Ми врло добро знамо, да Грђић добро познаје наш народ у Херцеговпни, а особито онај око Гацка, те због тога он п хоће да нам га вјерно пзнесе п оппше онаквога, како га познаје — нити што додавајући нп одузимајућп. А то, по нашем мшиљењу, нпје и не може бпти грпјех, па ма Грђићеви описи били мало и сухопарнпји, него што би билп, да је био краћи. Га за Бога, оваки оппси свакако су сухопарнн, нити ће их когод читати забаве ради; али они, који хоће да боље упознају илн проучавају, или ће проучаватп наш овамошњп народ, свакако ће се више корпститп оном књигом, чији пнсац није бно штедљив у описивању ситница, него ли оном, чнји писац тек површно, хитно н кратко све описује. Много умјеснија је она прпмједба г. Радојевпћа, гдје вели: да је Грђић по гдје гдје био врло кратак. То смо и ми опазили, те се заиста чудимо, зашто он није на тим мјестима био опшпран као пначе. Да лп због тога, што оно о чеме пише не познаје колико треба, или због тога, што је хтио да буде час прије готов, па је прихитио ? Ми смо увјеренн, да ће прије бити ово друго и због тога морамо га

прекорити и препоручитн му, да други пут буде пажљивији. Тако псто би смо му препоручили, да по гдје гдје без потребе не понавља што шта, што је већ прнје казао, јер то никако не користи опису, него му шта више знатно штети. Он може битп и опшпран п добар и без гога, па нашто онда узалудне ријечи ? Но да пређемо на преглед ове друге књиге, која носи скоро и све врлине и све мане, као и прва. На првом мјесту овђе налазимо Опис Гацка са б'шд/лшд.гш,понародном причању, а пза њега долазе: Народна ношња, Бојење пређе, Народно сујеиерје, Народна гатања, Народии лијекоии, Босански без. Од свпх овпх чланака п најљепшп и најпотпунији је првн Опис Гацка, а најслабији је Бојење пређе , који је готово могао н изостати. Такођер нам се не чини баш добар нп чланак Народна ношња, гдје Грђпћ описује само ношњу на селу. По нашем мишљењу, није смио да заборавп нн ношњу у вароши, која је од гориспоменуте далеко различна. Чланак Народно сујеиерје такођер није потпун. Коликојош пма празновјерица у нас, што их п Грђић знаде, а није хтио да их пзнесе. То се нпкако није смјело изоставпти. О народним лијекоуи.иа пак пише лијепо, само не бисмо никоме препоручили, да их куша на себи. Најпосле п оно о „Безу" свиди нам се. Нпје дакле у овој књизи све нп нотпуно ни одабрано, али ипак она ће се допастп свакоме, кога занима наш живот и обичајп у Херцеговини и ми је топло препоручујемо. Риск

КЊИЖЕВНЕ БИЉЕШКЕ.

Аполон Нихолајевић Мајков, који је умро иочетком априла, био је један од врло знатних руских пјееника, чнјем се спомену мн одужујемо слиједећим врстама. Мајков је рођен у Москви, 1821. год. Отац мујебио ваљан сликар, а ђед по оцу, Василије Мајков, пјесник. У четрнаестој години Мајков је написао пјесму „Разочарање", којом је био одушевљен круг пјесника, приповједача и слпкара, који се састајао у кући његовог оца, и међу којима је један од најодушевљенијих Аполонових прпјатеља био Гончаров. ЈБубав ка сликарству била је толико развијена код младог Аполона, да је он, учећи гимназију а по том

права, ипак у главном био сликар, чији су радови хваљени и купоканн. Па ипак мораде сс одрсћи сликарства шго му вид постојаше све слабијп. Његове прве пјесме штампане сл^ 1838. год., а год. 1811. нздао нх је у засебној свесци, коју је особпто похвалио великп руски критичар Висарион Бјељинскп, рекавшн за њих да су по форми равне Пушкиновпм, а неке п боље од овнх, само је жалптм — наглашавао је Бјељински, — да се пјесник бави искључиво амтичкпм мотпвима, док, међу тим, знаменити рускн људп треба да имају очп и за тежње и невоље садашшостп. Та Бјељинскова прнмедба била је само одсјев