Зора

200

3 0 Р А

н

јЗиМЊИ ДАН (Конрад Фердинанд-Мајер) ад површјем земље снежне Небо плаво, ветар дува; Сунце само своју младост И лепоту вечно чува. Данас само за тренутак Небом плавим мило сину, И, к'о срећа, као љубав, За голу се шуму вину.

т-

ВОЈА МАХНА (Феликс Дан)

и си лепша но све друге Тако лажне —: лепа, чиста; Лепша него звезда што се Најсјајније горе блиста.

Ти си кротка, детињаста, Пуна дражи и милоште; Ал' једно ти не достаје: Не знаш своју дужност јоште. С. Д. МијалковиЂ

Н {ентријско гнездо

Друга посета.

Коломан Миксат (Свршетак)

аравно да су после неколико дана

Ррјр* Карло је одвео Милку на герељску пустару, а ја сам отишао *у Пешту и даљна даљина нас је де^ лила једно од другог. Прошла је већ скоро читава година, кад сам се одлучио да их изненадим у герељском дворцу. Тако је и било. Једнога јутра нашао сам се пред дворцем са пледом и путном торбом у руци. -— Је ли ту милостиви господин ? упитао сам једно женско чељаде, које на дворишту зазјавало. — Не можете унутра, господа по свој прилици још нису обучена. — Како? Та већ је десет часова! — Па да када ће леновати — одговорила је враголасто — ако сад не у меденнм данима ? Поверење за поверење. Несташно сам је штипнуо за пуначко лице.

— Хеј, душице моја! Бре то код вас дуго трају медени дани. Та већ је читава година од сватова прошла. Насмешила се ђаволасто, показавши ми лепе, беле зубе. — Ох, ала п ви знате! Та тек се пре четир дана венчаше! — Нди, не лудуј. — Да, да! у суботује било венчање, а данас је уторник. — Добро, добро, али ја говорим о госггодину Боротијџ. — Па и ја За господина Боротију говорпм. — Доста бре! Нди и види могу ли ући ? После неколико минута изађе и рече : —- Нзволте! Сама страна лица била су око стола. Две остарије госпе, једна млада женска у покућној хаљини са белим чнпкама и неки млад човек са црнп.м залисцима.