Зора

216

3 О Р А

ЈЕДАН ЛИСТ ИЗ МОРАЧКЕ ИСТОРИЈЕ

од И. Т. Томића-Дробњака.

Морача је турока мора Као што је Црна Гора! Мил. ЛазаретЛ.

^-едан од наЈ ЈуначниЈих краЈева српских јест Морача с Ровцима. Морача бијаше позната још у доба Немањића, јер у другој половини ХШ. вијека СтеФан Вукан Немањић подиже велељепни морачки манастир у коме се и данас находи „краљева гробница", биће ваљда истога Вукана, који је и подигао манастир. Кад оно дозлогрђе сила турска и поништи сој госпоства Србинова, кад и дична Херцеговина, то поносито војводство св. Саве, подпаде под власт стамболских калиФа 1482., тада је и Морача, као остали крајеви Херцеговине,посталаспахилук бијеснијех ага и бегова. Многи узимају Морачу као саставни дио Зете, но ако се обазремо на говор и обичаје, као и приповиједање самих Морачана, онда Морача је херцеговачки крај, и данас Морачанин каже: „ја сам Херцеговац". Више од триста година Морача бијаше спахилук турски, чије, спахије бијаху злогласни Мећикукићи, потоњи спахија у Морачи био је чувени зулумћар Асан-бег Када. Св. задужбина Немањића у Морачи вазда је на себе скретала пажњу црногорскијех владика, а игумани ман. Мораче, који тада бијаху једини преставници народни, вазда су упирали поглед на Цетиње и од туда очекивали спас, а често пута, прогоњени турским зулумћарима, у Црној Гори налазили су уточишта. За владе црногорског господара митрополита Висариона Баице, сва херцеговачка племена око Црне Горе,

почела су се бунити и ступати у споразум с цетињским владикама, покрет и жеља за ослобођењем још у вишој мјери избила је на површину за владе митрополита Василија I. Петровића-Његоша, али све је то остало безуспјешно и тек за владе светога Петра ове се жеље почињу приводити к дјелу. Ровца, погранично племе Морачи, бијаше око 1800. скоро независно и у пркос свој сили турској признаваше св. Петра за господара, не дајући данка ни Турцима ни Црној Гори; баш тада бијаше на гласу ровачки сердар Реџа Булатовић и архим. ман. Мораче Аксентије Шундић. Св. Петар јавно је подржавао сердара Булатовића и подпомагао га, те се око истога по жељи владичиној прикупљаху и дробњачки ускоци као кнез Илија Томић и РадоицаКараџић, преко којих се радило да се одметне Дробњак, чега ради је требало прво ослободити Морачу. Зато св. Петар преко арх. Шундића и сер. Булатовића предузе живе мјере за ослобођење Мораче. Морачки спахија Асан-бег бијаше се оженио од Фамилије Радовића, те се арх. Шундић и сер. Булатовић здоговоре да истога убију и Морачу ослободе, а за извршити то стави им се у помоћ Мина Радовић, шурак Асан-бегов, који на здоговору закуне се да ће убити Асан-бега. Тако с јесени око 1803. године дође Асан-бег у Морачу да купи араче, и одреди да му се имају донијети код манастира, куда и он с Мином пође; кад су били путем Асан-бег измакне напријед, а Мина