Зора

НА МЛАЂИМА СВЕТ ОСТАЈЕ

А ЖЛАЂИМА СВЕТ — Приповетка из српског живота — Радоје Долановић. —

ОСТАЈЕ

I.

^ило је већ 9 часова у вече, 1ТГ*када се овога пута враћаше ^ газда Мита кући из каФане. Пшао је тромо средином улице и кривудајући час на једну, час на другу страну, прављаше крупне кораке. Десну руку држао је у џепу од панталона, а левом запаљену ци-тару сцрам уста. Црна шубара од јагњеће коже, коју Мита носи увек право и добро натучену на глави, стајаше му овога пута накривљена, по чему се може закључити „да нису чиста посла", што је то врло лепо уочила његова домаћица. Сем ноћног стражара, који наслоњен уза зид од Периног дућана дремаше врло ревносно, није .већ у ово доба никога било на улици, те је много јаче падало у очи корачање и спотицање газда Митино по рђавој калдрми и јасније се чуло његово гуњђање: — То су свиње, то нису кметови! Ову реченицу говори докле се не спотакне на какав камен, а чим се спотакне или иначе посрне, онда псује оца свима кметовима на свету и додаје: — Нека казни ко сме! То је рекао баш кад беше спрам куће неког Лазе, сиромашног терзије, а како су прозори од његовог стана због врућине отворени, а и он неким чудним случајем био још будан, то је све лепо чуо и одмах назу на ноге неке гломазне папуче и са страшним клопарањем изађе у гаћама и кошул.и пред кућу. Мита то ништа није осетио и продужи даље за свој рачун крити-

ковати општинску власт. — Ја, ћути му данас, ћути сутра, па тако они вешти да гуле свет! Опет му нога клецну и он опет скреса кмету оца. — Зар баш оца ча Мито ? јави му се Лаза, кога он хтеде проћи. — А није него ћу му да опростим! — одговори Мита брзо као да се надао овом питању, и тек после загледа да види ко то говори и кад угледа Лазу чисто се збуни, али му ипак приђе ближе, и метуједну руку на раме, а другом одмахну неколико пута, па се засмеја. На тај начин као да је хтео рећи како се добро провео. Пошто се накашља и пљуну далеко од себе, поче Лази као поверљиво причати шапатом: — Знаш нађо' се с неки Неготинци, па 'ајде! (ту показа руком као кад се испија чаша)... Знаш ... ја волим . . . Ал' ми један посао испао!... Моја баба треба да ћути... Сутра знаш имам гости, па узео мало каФе (извади каФу из џепа и показа је Лази). Ја сам зарадио, ја ћу да трошим . . . Мој Стева нека ради! . . . Данас ја, . . . а, чекај да ти кажем: сви ће кметови у апс, па гвожђа на ноге, па по врат, па по врат • . . Нема више да се чувају лопови; сви ће на робију . . . Па и ове главешнне све ће ти под катанац, па по врат (те последње реченице изговорио је јаким гласом) . . . Нема више, пропали су! Митина је кућа тако близу Лазине, да је баба (његова домаћица) чула све ово са теФерича и кад виде,