Зора

УНИВ. БИБЛИОТЕКА № ву.т

ЛИСТ 3 А ЗАБАВУ, ПОУКУ И КЊИЖЕВНОСТ уретоују ЦЕКСА Ш антић ш Сввтоажр Ћо?0Ић.

Год. II.

У МОСТАРУ, 31. ЈУЛА 1897.

Бр. 7. И 8.

X А Л И Д ИБН В АЛИД

I. звездице јасне, посред неба шарна, Што трептавим зраком разгоните тмину, И светлите благо изнад Фарзистана, Како да се дигнем вашу виеину ? По лествама зрачним једном сам се пео, И гледао озго у људске перчине, Хеј, ал' онда бејах и лакши и смео, А сад куд ћу тужан од ове дебљине! Залуд срце тежи тамо да узлеће, Узмахује заман на песнички крили, Притегло је тело па никамо неће, Лепше му је, вели, по земљи да мили. Планине и горе, стрмене и благе, Прилегните часом, на вама ћу сести, Па ме диж'те онда у звездице драге, Тако ћу вам и ја у небеса смети. Тек оданде скоком, на репатој звезди, Да пројашем опет до седмога ката, А да добро знадем како но се јездп То нека вам каже чаробница Фата. Два су пуна лета како ходим с њоме,