Зора

ОЦЈЕНЕ И ПРИКАЗИ

275

Дан се је свршавао у гоњену, заузимању топова, кола и заробљеника. Кад вече дође, полегасмо на оном лепом положају, које је руска гарда заузимала прошлог јутра, а цар наредп да се покупе брижљиво сви рањеницн. Требало је трчати на иростору од две миље по бојном пољу да се скупе рањеници. Ето, то је Коњијева прича. То је сведочанство очевидног сведока и борца. Као пјто се зна последице би гке код Аустерлица биле су огромне. Аустријанци и Руси имали су 15.000 мртвих и рањених, од при-

лике 20.000 заробљенпка, међ којима је било: 8 ђенерала и 10 пуковника. Изгубили су 180 топова, знатну колпчину коња, кола, артилеријског магерпјала и осталог пртл.ага. Од 65.000 Француза, 40—45.000 учествовалн су у борбп и потукли 900.000 протпвнпчких. Наполеон је имао право вичући тада: „бесани Аустерличе, требало је свршити ову битку једним пуцњем грома". Тај пуцањ бно је његов врхунац. Нти. С Француског Убегоп

ЦЈЕНЕ И ПРИКАЗИ

Т;.а паНоп ТсћЦпе. За т^зјоп ск воп гб!е еп Еигоре. Кеуие риђИее раг СћаИез Шртап. Рга^ие. 1895. п 1896. Чешка народност, тако зе зове један повремени часопис, који излази у Прагу на францускоме језику а кога уређује, уз сарадн.у главнијих чешких писаца и уметника, публициста Карло Хипман. До данас изађоше две свеске тога часописа: за 1895. п 1896. годину, са врло богатом и разноврсном садржпном, украшене дивнпм илустрацијама, већнном репродукцијама знаменитијих дела чешких умегника. Покретачи овога значајног књижевног предузећа, као што сами веле у своме предговору, имали су за сврху: упознати страну публику нгга смо били, а шга смо данас ; побудити интересовање те публике за чешки народ причањем наше старе славе, наших борба и мука, наших тежња, обмана и нада... Они се овим својим предузећем обраћају нарочито Француској, земљи племенитих људи, али преко ње и свима пријатељима Словена, као и свима поборнпцима слободе и братства међу људима. Рад наше браће Чеха на очувању и развијању народне свести, а који се и на свима културним пољима могу мерити

са многим стариЈим европскнм народима којп су се развпјали и развијају у много повољнијим приликама од ових, треба да пнтересује и нас Србе. Чешко усталаштво и пожртвовање, чешка л>убав према свему што је народно и словенско, нека послуже као најбољи пример нарочито нашој браћи свих религија у Боснп и Херцеговинп како ваља љубити свој народ... Ево у најкраћим потезима садржине ових двију свезака. По сампм насловима чланака, наши читаоци могу већ судити о важности ове лепе и укусне књижевне и уметничке збирке. Тако у првој свесцн наилазимо на ове главније чланке: Чешкп народ н чешко пптање, од посланика Густава Ајма ; Ческа поезнја, од проф. Едуарда Алберта; Чешко позорпште, од секретара чешког нар. позоришта уПрагудр. Карла Кадлеца; Чешко-слопенска етнографска нзло±ба у Прагу 1895. год. и један нтересан чланак о знаменитом чешком композитору, Фридрнху Сметани, који ће скоро изаћн у српском преводу у „Зори". — Од главнијих илустрација у овој свесци спомињемо на првоме месту репродукцију са величанствене слике Венцеслава Брожика, Јоиан Хус пред црквеним сабором у Констансу и Осуђен, врло лепа слика Ру-