Зора

274

.УСТЕРЛИЦ од Роже де Бовоара.

е знам ништа забавније, поучније нити пак: природније ^ од књижица капетанаКоњијеа, које је публиковао Лоредан Ларшеј. Коњије преставља свуда правог Наполеоновог војника. То је био победилац и храбар човек. Пратио је цара у свима завојевањима и у највећој слави као и у поразима. Код Аустерлица био је поред њега и прича његова о овој бици пуна је чаробности са своје војничке простоте. Год. 1805. 2. децембра изјутра, вели Коњије, цар оде да обиђе предстраже и да осмотри положај руске војске; он сиђе на плато испод оног платоа, где је преноћио и нареди нам да иза њега поставимо у бојни ред гренадире Одимотове. Маршали су га пратили и он им нареди да иду на своја места. Војска је прелазила брежуљак и слазила на ниже у подножје планине Працена, где су нас Руси са свим мирно очекивали. Кад су колоне већ прошле, цар нареди кретање. Нас двадесет и пет хиљада било је све у шубарама. Ватаљони наши пређоше ову страну с оружјем у руци и кад су дошли на одстојање пожелише добар дан првој линији својом ватром; за тим се бајонети укрстише на првој руској линији и отпоче јуриш. Музика је свирала: Оп ш 1еиг регсег к Ј1апс, а добоши су одговарали: каи1апр1ап, ИгеИге еп р1ап! Оп уа 1еиг регсег 1е ј1апс (Јие попз аИопз ггге!

При првом јуришу војници наши ударише на прву линију а ми, што бесмо иза њих — на другу. Ускоро пробисмо центрум непријатељски и тако постадосмо господари платоа Праценског, али је при том наше десно крило много претрпило. Цела гарда руска била је на овој висини. Њихова коњица јурну на један батаљон 4-те регименте и овај покри својим жртвама бојно поље. Кад цар то примети нареди ђенералу Рапу да јуриша. Рап јурну са шасерима на коњима и мамелуцима и ослободи батаљон али би одбивен руском гардом. Маршал Весијер оде у галопу с гренадирима на коњима, који им вратише реванш. Наста неред за неколико минута да се није могло знати ко ће бити господар, али на послетку гренадири победише и дођоше опет по зади цара. Ђенерал Рап врати се сав крвав водећи са собом једног принца. Би нам наређено да идемо напред у ногу дабииздржали ову битку; руска пешадија била је иза ове масе и ми смо мислили да је свршено, али они су се одупирали ватром у одступању кроз долину. Требало им је да пређу само рибњак лево од нас и кад цар прпмети њихову забуну нареди да сиђе артилерија и 2-га регимента гренадирска. Топови осуше ватру, а гранате и ђулад падаху на лед, који под масом Руса попусти, те се Руси окупаше 2. децембра. Све трупе тапшаху рукама а наш Наполеон шмркао је бурмут. То је био потпун пораз.