Зора

СУДИЈА УБИЈЦА

273

Отишао сам кући. Необично сам добро ручао. У вече сам и преко обичаја весео, расположен био. Чисто сам се подмладио. Али крви, крвијош видео нисам! А-вгуст 30. Нашли су тело. Почели су трагати за убијцом. Септембар 1. Ухватили су две скитнице. Но никаквих доказа не беше. Септембар 2. Детињи родитељи дошли су ми данас. Плакали су. Октобар 6. Нису пронашли ништа. Држали су, да је каква скитница убијство учинио. Да сам још крв видео, много бих мирнији био. Октобар 10. Жеља за убијством гонила ме је и даље. Така је отприлике и чежња за љубављу, која нас грозно мучи у двадесетим годинама нашим. Октобар 20. Још једно убијство, Једнога јутра по доручку ходао сам покрај реке. Под врбом једном спавао је неки рибар. Време се баш на подне ближило. У близини стајала мотика, како су људи кромпир њоме копали. Зграбио сам је! Отишао натраг спавачу и једним ударцем расцегтио сам му главу на двоје. Ох, овде већ беше крви. Заједно са мозгом просула се по трави и обојадисала је. Однео сам га до реке и отиснуо га у воду, а затим се сасвим мирно удалио. Ох, да ме је когод видео. Прогласили би ме за необичног убијцу. Октобар 25. Смрт рибарева узбунила је читаву варош. Окривили су његова неког рођака, који с њим заједно пецао. Октобар 26. Истрага показала, да је само он и нико други рибарев убијца. И то је цео свет веровао.

Октобар 27. Оптужени се бранио. Рекао је, да кад се убијство десило он и није на реци био. Отишао је у село да хлеба и масла купи. Клео се, да није он убијца. Ујака му неко убио за оно време, док је он у селу био. Али му то нико веровао није. Октобар 28. Оптуженога дотле бедили, док најпосле није и сам признао. И то је правда! Нопембар 15. Пронашли су чак и узрок убијству. По смрти рибаревој имао је оптужени наследник његов бити. Ја сам био председник суда. Јануар 21. Смрт! Смрт! Смрт! На смрт сам га осудио. Бранилац оптужеников бранио га, као Цицерон какав. Ох! I! још једно убијство! Отишао сам да видим, како су га са света уклонили. Март 10. Крај! Данас по расвитку слетела му је глава са рамена. Врло је лепо умр'о. Јако ми се допало. Крв му из тела шиктала, као оно вода из шедрвана. Чисто сам зажелео, да се у њој окупам. Како би то дивно изгледало, да сам могао у том крвном купатилу да натопим главу, косу, а затим сав црвен да се из њега подигнем . . . Ох, још само то да мије могуће било . . .

Дневник је још неколико страница имао, али више злочина не садржаваше у себи. Лекари су тврдили, да на свету много таких луда има, који су доста вешти и у чије речи нико не посумња. Мол. Жарко.