Зора

280

3 О Р л

саблазан, коју отворено и најжешће осуђујемо ! Према таквој срамној спекулацији, која се води на рачун новчане и умне тековине нашег народа, треба предузетн најоштрије мјере, Књижари Поповпћевој, којој такве стварн нису ирвина, нека то служи на срамоту ! А примјер овај наведосмо за то, да иокренемо српске лисгове и српске књижевнике на мало буднију пажњу према таквим недјелнма; да управимо очи српској критици, на ону страну њене књижевности, гдје се с „њигама за народ" не врши никаква патриотска и хумана мисија, него чивутска спекулација. Јер за који дан, ето нам нови.ч календара. Јонатан. Шумадинска слобода, зове се најновији спјев Радоја Црногорца, штампан на Цетнњу у државној штампарији 1897. И ако се у овоме спјезу спомињу славни борци за слободу Србије, и ако ту чнтамо нмена бесмртног Карађорђа н Милоша Поцерца и Бо■'ићеиић Анте, Хајдук Вељке, Ђера и Руви.иа, и т. д. и т. д, не можемо прећутати а да пјеснику не примјетимо, да је он ово на брзу руку испјевао те с'тога и није успјео у техничкој обради. Полет је у овом спјеву врло слаб; израз једноставан а и стихови нису најтачнији. Да је пјесник свој сијев обрађивао једну годину или впше, да је улио осјећаја и да се дубље уживио у дјела и јунаштво славнијех бораца, можда бн нам тада пружпо лијен спјев о „Шумадинској слободн". Али овако, нпје задовољио никога ко ужива у лнјепој и истинитој појезијп. Љетописа Матице Српске књига 191., свеска грећа 1897., изашла је са овим садржајем : I. Успо.иене из нашег цркпено народног л/сивота (II.) од дра Теодора Мандића; II. Грци и Срби, од Васе Вујића ; 111. Тукидид и негош значајност на пољу историографије, од дра Ђорђа Дере (свршетак) ; IV. Окотни Прометеј, трагедија од Есхила, с грчког превео Ллександар Писаревић (свршетак) ; У. Срце, бајка од Илије И. Вукићевића; VI. КњиЈсетост : Лимунацила у Селу. — Господа Сељацн. — Хајдук Станко. — Неимарп. Оцјене Драгутина С. Илијћа. — Лнмунацпја у Селу. Прииоветка Стевана Сремца, оцјена дра Каменка Суботнћа. — За тнм су изводи из заиисника књижевног одбора 1896. године. Као што се види, најновија књига Летониса сиада одиста међу најбоље доданашње књиге овог алманаха Српске Матице. Научнн су чланци све бољи од бољег, а оно забаве, колико је, одабрана је и ваљана. Једпно на чему се Летонису, штоно ријеч, нс бн могло позавиђетн, то је она друга рецензија на Сремчеву Лимунацију у Селу. То је субјективно и површно наклапање о књижевним приликама, о слабој студији српских књижевника (!) и буквица коју им писац чита за то, гуркајући им у шаке да уче „културну историју и историју Философије." Говорећи о себи и изјављујући да му је „универзитех

разорио сву вјеру у што је догле вјеровао", он говори о српским писцима као о онима, који не учећи „културну историју и нсторију Философије" чине, да се гледају „друштвене прилике једнострано, филнстарски, партајски и абдеритски". — Сиже и прави смпсао Лимунације, направчо је обрнуту слнку у умнпм очима овог Сремчевог крнтичара, п тако рђаво сваћена и самовољно т«иачена ствар, претреса се у овом приказу. — Заиста омања ствар, али свакако непрпкладна за Летопис. Јон. Гласник. Овако ће се звати орган уједнњених занатлијских еснафа у Србијп. Излазиће у Бпограду и то једном неђељно. Да га не би рђав одзнв претплатника прпје времена у гроб сахранио, побринулп су се покретачп и поспгуралн му унапријед сталан жпвот. Тако ћемо поред добро уређеног органа трговаца србијанских Трговннског Гласника, иматн и орган занатлијски Гласник. Нека је и нашим занатлијама топло препоручен. Метеоролошке опсерваторије као просвјетне и културне установе у суседству. — Биоград: Цијена о. 40 дин. 1897. Метеорологија, т. ј. наука о појавама у ваздуху, спада у оне науке, чија пспптнвања имаду најзамашније резултате за практпчнн живот, нарочито земаљску привреду. Пажљиве метеоролошке опсервације, дају нам да се упознамо са климатским положајем појединпх мјеста и по томе се да тачно одредпти, када ће се који од појава, о којима та наука говорп, догодити. У овој књизи велп писац, да су и иоилапе по тој науци тачно испитане и ваљаним посматрањем може се знатн, када ће и у коме мјесту битн поплава н колики ће простор захватити. — Послије оних грдннх поплава које се недавно догоднше у Србији, Боснн, Црној Гори и т. д. лако је разу.мјети, кодико значн то тврђење пишчево и колнку би иггету предуприједеле метеоролошке опсерваторије, да их је било нешто у оним крајевима и то онаквих, какве препоручује писац ове лијепе књиге. Важност нспитиван.а метеоролошких појава постаје све јаснија, те се у свима државама подижу, сваким даном све већма, мегеоролошке станице. По овој књизи Србнја има 128 такових станица, Бугарска 106, Румунија 340, а Босна и Херцеговина 77. Једна од врло знаменнтнх метеоролошких станица у нашим крајевима, то је она на Бјелашници, између Мостара и Сарајева, која је подигнута 1894. и на које се прнносе велнке материјалне жртве. Писац ове књиге, г. проф. Мпхајловић, препоручује показивајућп напредак сусједних земаља, Србнји, да повећа број својн.х опсерваторпја, да им одреди већп бЈ 'џет и већи сталан персонал. Увјерана, да у томе лежи једно јавни углед те земл,е мсђу осталим научним државама, а друго, да лежн велика помоћ српским занатлијама трговцима и зсмљорадницима. — Овој књнжици већ њена племенита и корисна намјера, најбоља је преиорука. Јон.