Зора

282

3 О Р А

Народна мисао. За сједињену хрватску п српску акад, омладину издали Јоиан Р. Бањанин, Милаи Костић, Нван Лоркошћ, Душан Манђер, Лап Мазура, Светдзар Прибићеиић. Загреб. Дпоннчка Тискара 1897. Цнјена 2 круне. Приликом Милетићеве прославе. коју су недавно чинилп Срби, ђацп загребачког универзитета, придружило се и више младих Хрвата, њихових другова, прослави овог великог Србина. Плод тог првог узајамног братског отвореног рада, јесте Народна Мисао, књига Сједињене СрпскоХрватске Омладине. Но шго је још више, покренула се мисао и жива воља да Академска Сједињена Омладина поради на живој заједници п слози тадва разбраћена братска народа, и у то име обратили се за савјет многим српским и хрватским великим књижевницима, научењацима и политичарима. Н у књизи Народна Мисао остраг, штампани су одушевљени одзиви са једне и друге стране, на које су се обратили. Наши листови нијесу ни ту појаву пропратили са довољно пажње. Неки је пропратише са нешто мало и заједљивости и неповјерења, говорећи отворено о крајњој немогућности те заједнице, и, мал' те не, о Сизифовом послу Сједињене Академске омладине. Неки видише у том и неку другу намјеру; и — наклапало се на разне начине. То је одиста један чудан појав. Колико се већ говори о потреби споразума, братске пажње и слоге између Срба и Хрвата, и с каквим су одушевљењем поздрављани и мањи знаци бољих одношаја — а сад? Како се прима с неким проблематичном поуздањем, с предубређењима и тјесногрудошћу вијест, да- се тог посла латила сама Академска Омладина у Загребу. Што то чини „ Обзор " то није ни чудно, али што то чине неки наши незавпсни, чак и књижевни листови, то није најповољније за њихову увиђавност и појимање о значењу јавне ријечи. Поред оних злих прилика, које су наступиле у многим слојевима једних п других друштава, у питању о слози ; поред трзавице која сваким даном постаје већа, н поред учестаних испадаја, који једну и другу страну још већма огорчавају, зар да се и још споразум Омладпне квалифликује јавно као узалудан п дјетињаст посао. Па ко то још квалификује тако ? Наша мјеродавна јавнз штампа. —Ту грешку не можемо уписати у врлину ни

нашој сестри „Б. Ви.т", којаје то чинила иначе са добром намјером, п која је тиме дошла у отворен сукоб са свпма капацитетима, који се својим писмима (штампаним у овој књизи) одазваше том сјајном појаву. Учинилаје то својом бпљешкомо Народној Мисли, гдје се отворено вели, да је та замисао „лпјепа али немогућа." Многобројни су, додуше, догађаји, који злим успоменама вежу Српство и Хрватство. И једна и друга страна забадала је веома често и неустрашимо нож у прса тој жељеној злози и заједници и ако је таквих догађаја мање било од стране српске. Нијесу се тога надали ни најпризнатији загребачки књижевници, ни Академија ни Хрватска Матица. (Хрватска Матица учинила је то и ових дана са народним пјесмама, гдје је злоупотријебила писмо г. Јагића, који јој је препоручио, да ту едицију назове Српске и хрватске народне пјесме). Можемо рећи баш нарочито Матица Хрватска. —- Задирало се и са српске стране, као што је и природно, но српски народ, хвала Богу, у рају братске заједнице, нема ни једнога демона који је живот провео и прославио се рушећи сваки братски осјећај у грудима једног према другом, као што је оној страни Старчевић на читаву странку, као што је његова странка. Српски народ, хвала Вогу, нема у својој штампи ипак ни једног органа, који ће слогу држати за утопију своје народне идеје, као што то учинише неки хрватски листови, сматрајући жељу Хрватске Акад. Омладине као непатриотску, јер се сукобава са познатијем Xриатсћим Нраво. Има, велимо, таквих успомена доста, али не соколити још ту Сједињену Омладину у тако дивној мисији,није довољно ни промишљено нп патриотски. Омладина, не заражена партајском жучи, која оружана знањем и умјењем, полази сутра у фанатизован народ, као апостол једне узвишене идеје,"кадраје одиста да учини више него што држе сви они, који говоре о гој немогућој заједници. Када та Омладина срцу прими ту свету задаћу, она ће знати да јавно осуђује све оно, што иде на нггету обостраних народних идејала и штету сталне заједнице, (као што појав иародних пјесама у Хрв. Матици о којима рекосмо, а који би ваљало да Омладина Хрватска јавно и одмах енергично осуди): она ће знатида лпјечп фанагизован народ, који нпје до краја заражен, а на служби јој ваља да буде и своја књижев-