Зора

Р А 3 Н О

283

ност и свој политички живот. Она то умије и она то може. Ни слотшска нп илирска нн југослопенска идеја у литературп, није могла имати тако сталну основу, као што може имати једна идеја која тежн отворенпје н јасније, да изкрвљену браћу стиша и измирп, а д*а сиаколг остане своје. Томе у прилог пде пресија врло озбиљних прплика п једног п другог народа. Тешка је, мучна и упорна до крајности та дивна циљ н баш за то изгледа немогућа; алп кад се ставе њој у службу чптаве Омладпне, читаве генерације, читаво васпптање, онда је она могућна и јасна. Кад се правилно у том правпу образује чптаво једно покољење („на. ком свијет остаје"), мање ће битч шовинизма и тјесногруднос гп. Нека се та ствар само схвати правилно, нек јој се дадне довољно огња, па да видимо хоће ли за десет година искрснути колико пређашњих испадаја,

који ће бити увијек предјавном критиком толерантне и нетјесногрудеСједињенеОмладине. Да видимо колико ће се учинити за првих десет година, само нека буде оног одушевљења и љубави која је родила Народиу Мисао. И баш због једног васпигног прннцппа, не би ваљало на нашој српској страни да се чује неповјерење п сумња у моћ једне снажне Омладине. Боље је и прећутати него отворено изјављивати своје увјерење о немогућности те заједнице. Наше је мишљење: колико се год учннн, добро се учинило. Било иање бнло пите успјеха, успјех је и корнст за обје стране. Атворитетп, на које с.е Омладнна обратила, јемче својим мишљењпма за успјех. То је једна утјешна појава, а њпхов одушевљен одзив, појава је, вриједна сваке хвале и признања, Јонатан.

Р А 3 Н О.

Из Чикага до Мостара. Многи синови српског народа одликовали су се до сада на многим књижевним и научним пољима и схекли свјетска признања. У потоње доба рашчуо се својом физичком снагом млади медицпнар бечки, Драгољуб Мпхајловпћ, а сада опет многе амерпчке и европске новине ппшу о гигантском путу велосипедом од Чикага (из Америке) до Мостара, кога је предузео Мнхајло Мерћеп, Србин Херцеговац. Послије дуге и упорне вожње од Чикага до Њујорка, а нарочито од Хамбурга преко Европе, стигао је ових дана наш днчни земљак у Биоград, гдје су га Биограђани, нарочито његови другови по спорту, дочекалп најусрдније, приредпвши банкет у част његову. Велосипедски лист који, већ грећа година, изилази у Биограду, донио је његову слику гдје сједи на бицнклу и дневник његовог јуначко! пз'товања Слика, која је у том листу, јесте клише његове слике из Америке. 0 њој се вели ту, да је рађена по нарочитој жељи неке велнке а.черичке трговине, која је послије изложила у прозорима своје радње, п то оних дана, када је наш Мерћеп хтио да крене у Европу. Десетине хиљада људи, жена и дјеце, гуркалн су се, како веле, око те радње, само да впде слику оног човјека којп ће да полу свијета пређе п то на велосипеду. Њемачке н друге сгране новине, доносиле су врло често биљешке о његовом путовању, а свуд на путу приман је с велпком предусретљивошћу од

велосипедских и других дружпна. Њемачки листови хвалили су понашања и галантерију овог младог Србина, којом се одликовао пред туђим свнјетом, на свом путу кроз европске државе, што му нарочпто на част служи. Послнје свога пута до Бнограда, кренз г о је нама на југ, у своју Херцеговину а у друштву г. Љубе Станојевића, познатог члаиа Краљевског београдског позорпшта и г. С. Савића, књпжара, и дојурио на свом крплатом точку у Мостар. Срби бициклисге у Мостарз', предусрели су свог дичног друга српски и пријатељскп, и бавећи се два дана з' њпховој средини, кренуо је у Билећу, својој кући, а оданде са својим друштвом на Цетиње. Част и признање првом српском велосипедисти, Србину јунаку М. Мерћепу, Херцеговцу, који је стекао у цнјелом свијету име свјепгског јахача ! Из школе. Мпнистарство просвјете у Русији истакло је питање у Просвјетном Савјету, да се школска година у свпм средњнм и нижим школама смањи, те да не траје пз г них десет мјесеци него само осам, и то, да почнње з'вијек 1. септембра, а да се заврши с пспитима 1. маја. — У свнма норвешким школама законским одређењем, искључено је з'чен>е класичких језика грчког и латпнског, с разлога, што норвешке школе хоће да стичз' образовање више сувремено п впше опће. Учења класичких језнка, с.матрају за узалудно гз'бљење времена, стрпљења и новца,