Зора

Д Е Н И 3 А

331

Госпођа од Тозета. А шта бисте ви хтели ? Зар је Фернан могао претрпети увреду, коју му је госодин од Филвијера нанео ? Господин од Филвијера добио је добар ударац мачем а то је и заслужио. Андрија. Шта је казао господин од Филвијера ? Госпођа од Тозета Да Фернан набавља себи новаца на неки особити начин, и то за то што је Фернан на пикету добио новаца од господин Лоријака; јесте ли икад такво шта чули! . . . Андрија. Сто хиљада динара. И то пошто је на само сагосподином од Лоријака вечерао у засеблој соби једне гостионице. Госпођа од Тозета. А што је господин од Лоријака играо ? Андрија. Још нарочито без сведока између две боце коњака, нађене сутра дан празне. Фернан пак ни капи коњака окусио није. Госпођа од Тозеша. Од куд ви то знате? Андрија. Он никад не пије. Госпођа од Тозеша. Врлина више. Фернан је понудио господину од Лоријака другу партију. Андрија. Обећао је другу партију, што није свеједно, а сјутра дан није одржао обећања, налазећи да оно што је било пријатно добити, пријатно је и сачувати . . . Нато је Сижисмон без иједне речи платио.

Госчођа од Тозета. Али на послетку, Фернан је поштено играо! Андрија То и ја мислим; иначе очевидно не би био у мојој кући. Али сам догађај ипак спада у оне случајеве, где судије наређују: да се извиди! Госпођа од Тозета. Међу тим, онда нисте налазили да је Фернантолико крив, поштосте, као његов сведок у том двобоју, јамчили за његову част. Андрија. Добро знате за што сам то учинио. Учино сам вас једине ради. Ја сам вас некада толико волео, да нисам хтео допустити да се ваше име јавно осрамоти. Мајци се могла пребацити лакомисленост; то је било доста. Нисам хтео да сина бешчашћем оптуже. Госпођа од Тозеша. Дакле сте ме истински волели ? Андрија. Као луд, као што човек воли у двадесетој години. Али какав сте жалосни и бони утецај ви имали на мој живот? Срце дуго осећа прво разочарење, нарочито такво. Хотећи вас да заборавим годинама сам живео у нереду и расипању, одакле ме је Тувнен извукао. Госпођа од Тозеша. Па и ја сам вас много волела; али то одиста није могло бити врло озбиљно, бар што се мене тиче. Помислите само, кад сте први пут изашли преда ме, имали сте исту униФорму као Фернан. Још вас видим у гимназијском капуту како рукам обрћете капу разрогачивши очи, задивљени! Никад нећу заборавити тај капут, тај појас, та метална дугмета и те велике