Зора

свијетла ноћ

395

ГТротивничке стране устремише се једна на лругу и осуше псовке и ударци. Межес и краљеви покушаваху узалуд да раздвоје и смире бесне борце, али они беху лишени већ разума и одгурнуше мудрог Ојнеуса. Тучни пехари летили су на све стране. Велике говеђе кости, буктиње, троножне бронзане столице подизаху се и падаху на противнике. Људи измешани котрљаху се по огњишту, које се већ поче гасити. Потпуна помрчина наста у сали, баш кад се чујаху највише клетве Боговима и тужна урлања. Бесни говедари узимаху велике цепанице с огњшита и бацаху у помрчину. — Један угарак који још тињаше погоди Певача у чело, који стајаше уза зид нем ц непомичан Ниш.

На један пут певачев глас јачи од целе борбене вике поче проклињати ову кућу и безбожнике. Прптиснувши лиру на своја прса, Певач пзађе из куће и упути се мору дуж великог брежуљка. У оној разјарености "осећаше јаку изнуреност и рђаво расположење према људима и њиховом животу. Жеља, да се удружи с Боговпма испуњаваше његове груди. Блага хладовина, пријатаљско ћутање и ноћни мир беше на све стране. — На западу, ка пределима одакле по причању долазе сенке мртвих, божански месец висећп на чистом небу пушташе сребрне зраке у насмејано море а стари Омир дошав на врх брежуљка, по коме је тако дуго ишао — паде. С француског !Ј8егоп.

ј^ВИЈЕТЛА НОЋ Ј — Ајхендорф —

Јеше, к о да ј , препун жара, ^ ^ Пољуб неба земљу дирн'о, Да, у бл'јеску цвјетног чара, Сан о њему снива мирно.

Пољима се вјетрић диз'о И лелуј'о плодне класе, Из шума је жубор стиз'о А ноћ зв'јездам' блистала се.

К'о тица ми душа прену И далеко узви крилом, Кроз мирну се земљу крену, К'о да оде дому милом. Алекса ШантиЂ.