Зора

К Р 0 Н И К А

Умјетност. П 0 3 0 Р ИIII Т Е Српско Народно позориште у Биограду. Крвни мир, слика и:; херцеговачког живота. у 4 чина а в слпка, с пјевањем, наиисао Спет. Ћоротћ. Наш извјестилац из Биограда пише нам: „Ових дана пружила нам сс ријстка и интересаитна прилика, да на нашој позорници гледамо први комад из херцеговачког савременог жлвота а из иера Херцеговца. Поред тога још нам се писац комада, г. Ћ о р о в и ћ, јавља први пут са радом ове врсте. Дакле све саме новине! С тога с правом мигпл.асмо, да ће ове околности утјецати на публику и да ће прилпком ове ргетгеге позориште бити пуно. Надасмо се, да ће наша нехајност према српским комадима направити овога пута свечан изузетак (што би јој свакако на част служило) за љубав онога узвшиеног народа из чијег је жпвота комад црпљеп, а чији живот она довољно не познаје и кога може сада — дакле ипе га]80п <1е ])1из — да пссматра иа својој позорници. Али то бјеху празне наде, јер наша поштована публпка остаде дошљедна своме старом принципу — позориште бјеше слабо посјећено. — Нарочнго сам ову биљешку почео овако необично, јер сам хтио да и овом прилнком истакнем „свпјету на видику" нашу грдну ману, која нам може. мал 1 цо мало, истиснути из репертоара све наше оригиналне комаде, (па то онп заслуживали или не,) а мјесто љих одо.маћитп (што већ и бпва) којекакве стране „драмске лудорије". Још пешто. Кад сам ступио у салу и видио она празна мјеста како зјапе, обузе ме неко чудно осјећање — нерасположих се. То исто примјетих и на својим сусједима; једни бјеху као и ја, а друш — другима се огледаше на лицу она арпстократска пндиференција. Нпје нп чудо : та за Бога, играо се комад из српског живота! Па пред таквом салом, гако прпјагним лицпма, је ли чудо, што наши глумцн пграју често пута без икаквог одушевљења, тек онако: хоће-неће; је т чудо што и најпризнатијп - комади (страни н српски) кат-кад пропадају? — Па и поред свега тога, глумци су се овога пута добро понијелн са својпм партијама; епзешМе је, осим неких грјешака у нарјечју, био добар, а то је свакако за похвалу. Поједине су се роле истакле и пожњеле лијепог успјеха.

Нарочнто је чича Илнја створио један оригиналан тип у овоме комаду, који је публику врло расположио. Г. Љ. Станојевић, Миљковић, Петровић и гђа. Тодосићка одговорише својим улогама добро и савјесно. Костими су били прилпчни, само су женски могли бити вјернпји, јер су били више црногорскн него херцеговачкп, а то је разлика. Музика је била лијепа, а сам компонпсга, г. Јенко, управљао је оркестром. — Сада би још требало да о самом комаду говорим, но пошто нисам намјеран да то овдје чпним, ограничићу се само на његов успјех код публпке, која, у осталом, и рјешава о судбини комада ; но тај суд могу изрећн з' неколико ријечи: оно нублике, колико је било, пратнло је са жнвим пнтересом развој и радњу комада и на много мјеста повлађивало. Што се комад више развијао, публика је бивала задовољнија п с већом запетошћу очекивала је крај. Послнје предсгаате чула су се доста компегентна мишљења о комаду, п судећи по њима — Крвни мир ће бити псте судбине као и В е се л и н о в и ћ е в Ђидо, А то је исто што и успјетп. АЈ. Царица Милица, зове се нов комад што је овпх дана даван у Нар. Позорпшгу у Биограду. Писацје био непознат, а држало се да је и ову драмску новнну писао опет наш вјечнн 1^по^из, г. Дветић; но најпослије се дознало да га је писао г. Д. Дукић, професор у пензији Успјех је био добар.

М У 3 II К А. Александар I. марш и Калимегдансне руже. (полка мазур) од Фрање Покорног, капел. војне музике. — Издање Мите Стајића. — Београд. Госп. Покорни знао је да своје обје композицнје прожме духом српске народне музике, што им и даје особиту драж те их с тога радо препоручујемо нашем музикалном свијетз'. Књижара г. Стајића, од које имамо већ неколико укз'сних музнчких издања, издала је и ове двпје принове у врло красном руху, а то јој, свакако служи угледу. Дениза драма од А. Дпма Сина, која је излазила у Зори течајем лањске год. наставиће се од фебруарске свеске и изаћи ће све у овој години. Тако и врло интересантни роман грофа А. Толстоја, Кнез Сребрни, насгавља се с овим бројем п нзлазиће редовно до свог свршЈтка. Ко би желио п једно и друго од ових лпјепих страних дјела да има у цијелости, јављамо да имамо доста комплега Зоре за лањску 1897. годину. Цнјена је 4 форинта са нашом поштарпном

„30?А" ИЗЛАЗИ ЈЕЛДН П7Т 7 1.1ЈЕСЕЦ7 И ТО НА СВРШЕТ&Г СВДКОГ ШЕСЕЦ&. ИЗНОСИ 4—5 ТДБДКД А ЦПЈЕНА ЈОЈ ЈЕ ЗЛ СВЕ ЗЕМВЕ: НА Ч21ТЛ37 Г0ДИН7 ФОР. 4.— НА НО ГОДННЕ ФОР. 2-— ЗЛ ХАКЕ НА ЧИТАЗУ Г0ДНН7 САШО ФОР. 3.— НРЕТНЈ1АТ7, КАО Н СЗЕ ДР7Г0 Н1ТС СПАДА 7 ' АДШИНИСТРАЦНЈ7, ПРНША ИЗДАВАЧКА КаНЖАРНИПА НАНЕР Н КНСИЋА . Р7К0ПИ С Н ШАЉ7 СЕ 7РЕДННШТВ7. . . Огласи се рачунају од петит-ретка у једном ступцу и то : за једно' оглашавање по 8 новч., за 3 оглашавања по 6 новч., а за више од 3 пута, као и за огласе на читавој страни, знатно јеФтиније, по погодби. За сваки пут оглашавања урачунава се 30 новч. биљеговине. ШТАМПА ИЗДАВАЧКЕ КЊИЖАРНИЦЕ ПАХЕР И КИСИЋА У МОСТАРУ. 98.