Зора
Преузимање:
Приказ у BnLViewer-у
0 г<
Иј, /4
142-
1 /
л и с т 3А ЗАВАВУ, ПОУКУ II КЊИЖЕВНОСТ
УРЕХУЈУ
Д.1кк*с: д јШжнтжж ж [I < > 15 д н Јк. Джчи.,
Год. III. У МОСТАРУ, 31. ЈАНУАРА 1898. Бр- 1.
кроз очај светла искра Надања оживи, Али гасне од помисли: Та и ми смо кршзи.
Ај да си ми, српски роде, Мало уђе среће • И твој би ми пелен Мирисо ко цвеће;
Ал како ће само трње Да мириса даде ! ! — Крајте га, српске руке, Неуморне, младе.
Хај много је патни народ Пошо путем правим Ломећ' трње с чврстом надом, Рукама крвавим.
З жжјовж,