Зора

0 г<

Иј, /4

142-

1 /

л и с т 3А ЗАВАВУ, ПОУКУ II КЊИЖЕВНОСТ

УРЕХУЈУ

Д.1кк*с: д јШжнтжж ж [I < > 15 д н Јк. Джчи.,

Год. III. У МОСТАРУ, 31. ЈАНУАРА 1898. Бр- 1.

кроз очај светла искра Надања оживи, Али гасне од помисли: Та и ми смо кршзи.

Ај да си ми, српски роде, Мало уђе среће • И твој би ми пелен Мирисо ко цвеће;

Ал како ће само трње Да мириса даде ! ! — Крајте га, српске руке, Неуморне, младе.

Хај много је патни народ Пошо путем правим Ломећ' трње с чврстом надом, Рукама крвавим.

З жжјовж,