Зора

л и с т

3А ЗАБАВУ, ПОУКУ И КЊИЖЕВНОСТ

УРЕЂУЈУ ||Л1КСД [Цдн ГИЧЧ Ж ЈЈОВЖЖ

У '1ИЂ ,

Год. III.

У МОСТАРУ, 28. ФЕБРУАРА 1898.

Бр- 2.

АПРИЈЕД I

ипи море, бјесом} г чно хуји, Мутне вале у небеса гони, Па облаке запљускује тамне И обале у поноре рони; А гњев дивљи, као одјек грома, Разлама се кроз дубине љуте, И ноћ црна по пучини пала Тешком тамом обгрлила путе.

Напр'јед, браћо! Освећени снагом, Једном мишљу збратимљени светом, Поврх мора и понора страшних Сјајном циљу полетимо летом! Нек нам наду не уздрма пакб, Дивлл-гм б'јесом што се диже горе, Ни над нама успавано небо, Ни под нама бјесомучно море . . .

Добри Гениј' витешких предака Крми бродом на пучини мора, И прес'јеца крилатијем једром Страшну силу вала и вихора. И прелазећ' путе искушења, Он погледа низ помамну воду: Божанствени острв у даљини, Крст спасења на крвавом своду.

Ал' растројства уперена ст'јена Дочека л' нас сред пучине љуте, Наш бродолом огласиће пораз Свете мисли што нам збори путе; Цв'јетни острв прогутаће море, Силу срца и покличе миле, И ловоре, што чекају тамо Нашу мисо да крунишу виле! . . .