Зора

3 0 Р А

101

На предњој страни плоче 1 ) клечи свештеник на заклатом бику, те му тура нож у врат. На небу се виде знаци мјесеца. Знак сунца је оштећен. И знаци псета и змије су поштећени, а знаци шкорпије и кукца гундеваља (зсагађаеиз) и не виде се. Знаменитом осебином коњичке плоче ваља држати она два млада

члана пристзшника на свакој страни. Десно носи један на жртву заклагога овна, а лијево вепра. Митрово богоштовље проширило се из Перзије у Малу Азију, Сјеверну Африку и одавде у Италију, Галију, римску Германију, Панонију, Илирик и Далмацију. — Храм код Коњица и они у Далмацији потјечу из 2. и 3. вијека.*)

(НАСТАВИЋЕ СЕ)

*

*

*

'о румен руже у премаљеће Крилима својим лахор лађани Мирисну круну када покреће, И пољуб пружа њојзи слађани,

А она стидно главу обара, Гранчице своје земљи повија, И своје груди њему раствара, И тако цвате, тако с' развија;

Онако моје чедо миљено, Дражесну своју главу приклања, Кад њено бајно лице румено, Додирне пољуб с мојих усана . . . Пуру г пп! Ибнул Хаџер.

Шум

А ОД уМИРТА Апа(о1е Ггапсе —

јететом сам био врло бистар, али у седамнаестој години отупио сам. Толико сам био плашљив и стидљив, да сам се увијек купао у зноју, кад сам морао ући у какво друштво или сједити у њему. Женско друштво, нарочито, задавало ми је велики страх. Ја сам се дословно придржавао оног правила из ЈтНаМоп с1е Језиз СћгГв!,, које сам научио некад у нижој гимназији и запам') Нађене код Коњица у Херцеговини.

тио, што су стихови, у којима га је Корнељ написао, изгледали чудновати : Клони се брижљиво додира с женскињем; По њему познаће душман твоје мане. У твојим молитвама препоручи Творцу Оне, чије врлине уљепгаавају душе, Па не остајући с њима много, Воли их, али у Богу. Ја сам послушао савјет старог мистичног калуђера; али и то сам чинио

*) Гласник 1897. стр. 653 и 1895. стр. 455.