Зора

112

Д Е Н И 3 А

који запечати раздор, као што га Фокије поче, и гледајући да се у једној истој епохи догађа обнова Западнога царства средством католичке цркве и одлучивање ове од царства Источиога, припишите политичком супарнирштву овај непоправљиви раздор. Хиљаду пута у њиховијех тијесним приликама цареви Истока покушаше сјединити се с папама Запада. Алексије Комнен помагаше крсташе тражећи помоћ у Сабору у Пијаченци, којем је предсједавао Урбан II.; Алексије Ангел пружи слогу Инокентију III.; Андроник Младић затражи у Бенедикта XII. Сабор да изравна узајамне несугласице; царица Ана закле Клемента IV. да је помогне против Јована Кантакузена; Драго Палеолог причести се у Риму примајући остију католичку из рука Урбана V., и многи од оне господе, који дођоше чак до тога да продаду 4000 младића грчких Турцима, јер не припозна-

ваху произлазак Светога Духа на начин јелински, ваљали су се у праху пред патријарсима Запада сваки пут кад би страшни турски мач и полумјесец Османов заблистао на источном хоризониту. Дошљедно, ако се ни у једној од ових прилика није могло доћи до слоге,још мање могло се доћи у прилици, о којој говоримо, јер јеРим био подложан капетанима, пустоловима, паиа подЂргнут Сабору, подијељено хришћанство између двојице папа римских и двије екуменске скупштине, а пријетила је револуција. И тако се случи, да, чим су грчки посланици и цар приспјели у Цариград, слога исчезне а раздор се настави. Једина очита пошљедица Сабора у Фиоренцији била је страшна; препријечи реФорму цркве преко Сабора у Базилији и приправи велику вјерску револуцију.

Е Н И 3 А ДРЛИА 7 ЧЕТЕРН Ч 2 Н А, Н Д П 2 С Д 0 АЛЕКСАНДАР ДИМА СИН с пишчевим допуштењем превео с Француског Милан В/1. Ђорђевић. (НАСТАВАК)

Ч КТИРТА П<> Ј Л П Л , Марша сама, за њом ФбрНПН. Чим остане сама. Марта седне за гласовир и почне грозничаво свирати. После наједанпз 7 т престане, извади малу бележницу из џепа, погледа да ли ко долази, па стане писати на коленима погнувши се што више, да је не виде. Фернан уђе пре него што она доврши писмо. Фернан. Госпођице! Марта. А, то сте ви! Видећи да не долазите одмах на знак, стадох вам писати.

Фернан. Дајте ми то писмо! Марша. Сад је излишно, пошто можемо р&ЗГОВ&р&ТИ. (Хоће да поцепа писмо). Фернан. Не цепајте те хартије. Ако ко год дође, могли бисте ми је дати пруживши ми руку. Она би ми рекла, што ви не будете имали времена, да ми кажете и била би ми прва залога вашега поверења и пријатељ-