Зора

0 ОБОЖАВАЊУ ОГЊА И ОГЊШПТА

„Кад 1 ) се скупе леси и владике У Вишеград столицу Љубуше И приступе редом свог племенства; Сједне књежна у бијелом руху, У том збору на очево мјесто. Па иступе двије моме Изучене знањем судбеноме 2 ) Једна носи правдоносне даске, А мач друга који кривду кара. Пред њима је огањ правдовјесник И под њима вода чистилица 3 ) ..." (Љубуишн суд).

Р ОБОЖАВАЊУ јЗгША И РгЊИШТА Извадак из: Упоредне Староеловенске Митологије, с обзиром на народне обичаје и старе народне пјесме. — Др. Никола Гржетић. ли дијете на науке, тад ће Инђанин запалити огањ. Заручи ли се дјевојка, тад ће јој свекрва у име завјере објесити око врата шалисман и изнијети свету ватру. Жени ли се син или удаје кћи, тад ће мајка опет огањ наложити. Пред младожењама носе свјетиљку, а кад хоће невјеста да ступи у свекрвину кућу, тад ова пред њом упали луч, а снаха тек онда за њом ступа. Донесу ли људи свјетиљку у вече у одају, тада ће присутни обје руке пред чело уздигнути и тако поштовати огањ и свјетлост. Кад жене запрећу у вече ватру, тад ће у њу понешто пиринча просути на част божице и Шивине жене ^аекзтг да им она очува на пољу жито од Шивине ватре. Агни има свој корјен у анг 5 ) или ањ свијетлити, трти, а то нас сјећа на онај начин, којим је првобитни човјек из дрвета вадио ватру. С тога је Агни дрвена справа којом су Азијати ватру вадили. И дан данас има у нашем народу обичај вадиши окиву ватру. Понегдје је употребљује за лијек а понегдје за чаролију. — У Херцеговини имају људи обичаЈ на више мјеста вадити ватру за лијек. Тада ће човјек вадити живу ватру из дрвета: између довратника (дирека) понамјести у попријеко дрво у двије рупе и ту попријечку двојим конопцима дотле витлати тамо амо, док се не ужеже и

|| гњи бијаше други син СвароЦц^гов. Бог Сварог је по Прокопу ^1? сијевао муњом, а с тога је био син му Огањ небески. Овоме ваља тражити поријекло чак у Аријској вјери, а обожавање Огња је тако древно, као и човјечје покољење. Свети Огањ, коме су већ стари Инди жртву Хоман приносили, звао се Агни , а славили су га божанском чашћу. Огрохмну жртву Хоман приносили су богу Шиви^) иза великих несрећа од пожара или помора људи и дјеце, да га ублаже не би ли их лишио невоље. — Агни је био посредник међу људима и боговима, те је јурио између неба и земље на колима упрегнутијем риђијем кобилама, те је будио на молитву људе и богове. Жена му се звала Агнаи = Огњеја. Богу Агни палио се свети огањ сваком свечаном приликом. Наступи ') Напку: Ро1у^1оШ, Кга1о<1уогекећо гикор13а стр. 111. у Ргаге 1852. 2 ) У оригиналу је уНегоуут. Витез од индо-еур. угка^а = мудрац. уј!:ап = судити и казнити. 3 ) Чешко зуа1;осис1па је ногански израз у смислу чисте ћуди. $уа1оспЛпа је вода невина. чистаправедна вода, која пресуђује злочинца и загушује га, јер су кривца бацали у Влтаву. 4 ) ЦЈипа од санскритског <;уауаТ.с, аријско = палити, горјети, жарити, с тога се звао изворно <^1уа.'

5 ) Од корјена анг проистиче и ангирас т. ј. пламтећи, брз, а то је био придјевак Агнијев гато је и значпло посланик као гато и грчка ријеч (|ап?елос) =анђео. С тогДје био Браманцима Агни -посредник између људи и богова. — 0}\агпи]е лат. г^пгз, литв. и$т-8, рус. огон^, (од тога огнепбоонш1сб ) чеш. осЈгеп, наше огањ , пољ. о^гсп, руспн. охот