Зора

3 0 Р А

не букне ватром онај крај, у ког је у рупу био поставио губе и пушчанога праха. — Инђани и Перзијанци имали су нарочито витло за вађење ватре а називали су га агни , те је био у народу у великој почасти.*) Ми налазимо и у нашем народу трага поштовању Огња, 1 ) а што ту називљемо обичајима, то су прави старословенски обреди обожавања ватре. Ено у Спљету моле се и данданас богу хранитељу и штититељу божје свјетлости и огњенога сјемена. 2 ) Кад запрећу ватру моле се овако : „Свети Виде, ти сахрани ово оиме, да до сутра не погине.",.. Утрне ли ватра, тад ће се у Далмацији по негдје рећи: „Утрну ватра, биће у кући несреће." Кад хоће сељак да поткријепи своју тврдњу рећи ће: „Тако ми суица и живе ватре."—У Херцеговини ће невјеста да приступи најприје к огњишту, кад дође први пут у свекрвину кућу, те га пољуби, затим распрете ватру и вргне у њу Г10 који новчић. — И у книнском котару у Далмацији, невјестица ће одмах кад ступи у свекрвину кућу, приступити к огњишту, те ће га најприје пољубити на прочељу, баш тамо гдје су наши стари своје Дјвдове намијештали. Затим ће још два пута око огњишта обићи, као што се сунце креће, те ће му обје пријекладе (странице) пољубити. Ђевер ће иза тога просути по кући торбу ораха, да буде кућа плодна, и да се с новом домаћицом измире кућњи духови. На то невјеста ижљуби све редом кућане и госте. Сви ови обичаји имају свој извор *) Жива ватра вади ое и данас за лијек у Херцеговини на витлу (чарк, витлић). Пријечку букову витлају са гудалом док год не букне ватра из ње а прах истучена угљена замијешају у маст за чирове и ране. ') Од Огла има личних имена: Огњан, Огњеслав, Огњегост, Огњегој (Опе^еа108 = Огаегост, био је Атилин војвода). 2 ) Нодило у Раду Југосл. Акад. књ. 101. 30., с. 70.

чак у аријској вјери. С тога ваља да се обазремо на старе обреде Инђана и Перзијанаца. Када би брамански свећеници, сунцу Митри своју огњену жртву Јагам г ) приносили, тад би се најприје њих на стотине а каткад и на хиљаде сакупило на широком пољу те би опредијелили мјесто жртвеника и омеђашили га са четири стране.Нато би туде ископали за огњиште четвероугбну јаму и благословеном водом (тиртом), са гранчицом дрвета Мава 4 ) пошкропили, да тиме одатле истријебе којекакве злодухе. Тада би на средину огњишта побили овисоки колац, и око њега наложили свето дрвље кога бјеше од седам врста, на част седам планета које су обожавали. Сваки Браманац држи у својој десници по колац светога и врло смоласта дрвета, Арасу. Тада ће, на миг главара, Браманци прислонити дрво уз дрво те ће хитрим трвењем планути из њега огањ, којијем ће наложену ломачу запалити и свети огањ распламтјети маслом и смолом. На то ће донијети пастир одерана овна или јаре (. Јагам), над којијем ћеБраманци прословити своје молитве. Браманацглавар затим ће да жртви пришапће на ухо све оне гријехе и прекршаје, ради којијех се жртва приноси и ради којијех је у народу настала којекаква биједа, као куга, помор људи и стоке. И пошто би избројао јарету све народне грјехове, угуши га, мислећи да ће жртва тако понијети собом богу Индри све оне гријехе и да ће га тако ублажити. Извадивши Браманац из јарета јетре 5 ) 3 ) Јагам. Сравни Омирова Хекатомбе: ЈЦан I. в. 459—469 и т. д., и Одисеја XI. 25—30. 4 ) Мат је врло плодно дрво и с тога посвећено бјеше богињи Лаексми (Церес) 5 ) Јевреји су тако жртвовали овна или јаре те су му своје гријехе исповиједали а с тога му је био и придјевак грјешно јаре, из кога су извјесне дијелове дроба вадили и јели (Левит. Ср. III. 11 е 12—15). 2